Ovo bi trebalo da bude post o zimi – magičnoj, snežnoj. Kada se on i ja ušuškani u šalove i sa kapama držimo se za ruke. Pijemo kuvano vino, grickamo ušećerene jabuke dok blinkaju svetla ovog prelepog belog grada. Pre nego što se vam ne bude muka od hvalospeva, da vas uputim (naravno ako vas interesuje kako to izgleda) i oraspoložim jednim šamarom realnosti gde se nalazimo ovog odlazećeg januara 2017. godine.
Od kada imam svest o sebi ne pamtim kada je bilo ovako hladno. Kako je rekao moj kolega : „Ljudi, danas ulazimo u petu nedelju minusa”.
Umotani, prekriveni, u ski opremu obučeni, pokušavamo da sibirsku zimu u Srbiji ledolomimo kroz ulice, auto-puteve, kroz život. Uspevamo nekako. U čemu, zapitala sam se? Kako izabrati prave jakne, cipele, rukavice, a da pri tome izgledamo lepo i da nam je toplo? Da li to postoji? Da li hevi zimska garderoba ubija ženstvenost? Mora li da bude praktična, a ne baš tako lepa?
Ne znam da li sam oleđena ili ojađena do tih mera da mislim da nas je i sunce i plus + zaboravilo. Ipak, hodam dalje, da ne kažem da se kližem dalje, ali bez štikli. Kompletno u ski opremi za Jahorinu spremna, umotana tako da mi se samo oči vide, prelećem do posla i nazad.
Imam utisak i da nam se ideje, inspiracija, pa i mašta odbijaju od tih skafandera, nepromočivih jakni od-bog-te-pita-kog-materijala, koji košta kao 1 ar zemlje u toplim predelima. Sve je sporije, tromije, braon i crno, možda po koja bela kapa i izbegavanje bilo čega. Priznajem, sasvim razumno. Ja bih već sad da se pozdravim sa zimom. U svom boleru predviđenom za hladno vreme. Ali ne ovoliko hladno.
   Read More

Određeni materijali mogu nositi izuzetnu suptilnost i eleganciju. Tako, sami po sebi. Čipka i svila. Savršena kombinacija u svim vremenima, na svim mestima. Ti materijali, bar po mom mišljenju, priča su za sebe. Kako će forma isklesati sadržaj, tj. kakvu ćete haljinu načiniti od svile, od vas zavisi, zar ne?
Svila se dobija od čaure svilene bube i ona je prirodno vlakno. U Evropu svila stiže „putem svile” u I veku pre nove ere i to iz Japana i Kine. U početku rađeni su manji ukrasi, detalji, a prve tkačnice svile nastale su pod arapskim uticajem u Španiji. Svila je često bila potkana zlatnim ili srebrnim nitima. Tokom srednjeg veka primetan je vez na svili. Kasnije, boja se nanosila ručno – tapkanjem, četkicama. Njen put se nastavlja u Italiji i tokom renesanse dominirala je svila u jakim i toplim bojama.
A kod nas? U Srbiju svila dolazi u VI veku, dolaskom svilobuba u Vizantijsko carstvo za vreme cara Justinijana, posredstvom dva monaha. Svilobube su se uglavnom gajile u južnom i centralnom delu današnje Srbije. Svilarstvo je u tim krajevima bilo očuvano za vreme Osmanskog carstva, dok za vreme velike seobe Srba, svilarstvo prvi put stiže u današnju Vojvodinu, koja kasnije za vreme Hazburške monarhije potpada pod uticaj venecijanske svilarske škole.
U XIX veku donet je Zakon o povlastici svilarskom društvu iz Beograda sa filijalom u Lapovu, čime je unapređeno svilarstvo u Srbiji. Zanimljivo je da su se kokoni iz Stare Srbije uglavnom izvozili zbog mogućnosti slobodne trgovine svilom, dok su se kokoni iz Srbije odmotavali u tri svilare i to u: Pančevu, Novom Sadu i Novom Kneževcu. Izvor: Wikipedia    Read More

Pojam MODA nastao je od latinske reči MODUS koja znači – način, pravilo, ritam, vreme. To je termin koji označava popularne stilove u raznim sferama ljudskih aktivnosti i razmišljanja u bilo kojoj epohi. Sve do danas, značenja pojma moda su se umnožavala i postajala složenija i dublja. Danas je moda više od mode. Moda je san i vizija.
Moda je kritika društva i poruka.
Moda je koncept i umetnost.
Moda je replika na sve što se dešava oko nas.
Moda je nemir onih koji sanjaju i stvaraju.
Moda se rađa, traje i nestaje. Ali zauvek ostaje u reminiscencijama budućih kreatora, u vintage radnjama, u sećanju naših mama i baka koje su nam poklonile neki vredan modni detalj koji su nosile i volele u mladosti.
Moda je večita igra između već poznatih motiva i elemenata koji sačinjavaju njenu tradiciju i novih, originalnih elemenata koji su rezultat vizije, eksperimenata kreatora u bilo kom vremenu.
Modni dizajneri su poslednji preživeli sanjari koji nestrpljivo i ushićeno najavljuju i izmaštavaju svaku novu epohu i svako novo vreme. Njihovo umeće sjedinjuje se sa njihovom beskrajnom maštom.
Narednih puta bavićemo se individualnim poetikama čuvenih kreatora i čuvenih modnih kuća i značenjem koje su one imale u određenom trenutku , u vremenu i društvu u kom su nastale i živele. Tako ćemo govoriti o stilovima Koko Šanel i Kristijan Diora, njihovih sledbenika Karla Lagerfelda, Džona Galijana i Raf Simonsa o Japanskoj modi u Parizu osamdesetih godina prošlog veka, o postmodernističkoj revoluciji koju su u modu doneli Žan Pol Gotje i Aleksandesr Mekvin i o mnogim drugim značajnim imenima koja su u modu unela nešto novo, specifično i originalno.
Zato ostanite sa nama.
Nataša Krstić    Read More

Draga novogodišnja rezolucijo,
Ovog puta želim da ti se odužim i napišem šta sam uradila, nisam uradila, mogla, a nisam htela, želela, pa ne želela, sanjala, ispunila u sada, već ćao, ćao 2016. godini. Prvo, koga to interesuje, ako ne mene samu – ali pošto je ovo moj blog, može mi se. Malo sujete, malo mi poraslo samopuzdanje...
Zapravo, nerviraju me ti slatki mali notesi sa srcima i balonima, to do liste, novogodišnje rezolucije i saveti kako ih napisati. Želim da smršam, pa kao ne zapovedajte sebi nego zapišite: „Ove godine bi zaista bilo lepo da skinem neosetno 20 kila...” Svaki put kad pročitam ovako nešto, bukvalno crknem od smeha. Pre je nekako slavljenje čina pisanja u mirišljavi notes sa šljokicama, nego što je nekom zaista do toga... Ali avaj, da ne preterujem možda ovo funkcioniše. Nekom. Nekada. Negde.
Poželela sam da naučim slepo i brzo kucanje. U tome sam uspela i to je to... U prekidima i dugo je trajalo. Bilo je i dosadno, naporno, često izbegavano. I dalje brljam, ali je to ljudski...
Ovo godina mi je donela putovanja – Sarajevo, Tasos, Berlin i smeši mi se još jedno izgleda. Nisam ih želela, ali eto stvorila se, pa reko da iskoristim :). Maksimalno, bilo super. Otkrivanje Berlina je sigurno jedna od većih radosti koja mi se dogodila u 2016. Htela sam da zavolim sport i vežbanje, uh kako sam samo u tome uspela – pomerila se nisam sa stolice. Ustala nisam iz kreveta. I jednostavno to nije nešto što volim - it is not my cap of tea... Dakle vežbanje – doviđenja jednom i zauvek.
Ako nisam bar upoznala u 2016. godine 16 novih drugara, garantovano ništa nisam uradila. Ovo je inače bio period druženja, smeha, još smeha, upoznavanja, otkrivanja, skrivanja i izlazaka. Da nisam izlazila svako drugo veče, rekla bih da preterujem... Zanimljivo je da nisam sanjala. Spavala jesam, naspavala se jesam, ali nisam sanjalalalalalala. Nisam nešto stigla ni da čitam ove godine – pored stručne literature, malo klasika i poezije koji su bili moj slučajni izbor. Ako izbor može da bude slučajan! Selili se jesmo, gledali mnogo filmova, radili i naradili se.
Sad malo STOP! Sad malo želja onako da lete po vazduhu po pahulje. Sad malo gospođa Vrednoća da uhvati zimski zalet i smisli šta ćemo raditi. Ili ne mora. Samo zdravlja želim milim, najmilijim i svima. Da počne da se ostvaruje odmah, ne sa Novom godinom, ne sa novim rezolucijama. O-D-M-A-H. Dakle, Ispunjaču želja ili dragi Deda Mraze, počni!
   Read More

Ovom prilikom, dragi moji čitaoci, želim da se upoznate sa radom umetnice, teoretičarke mode i dizajnerke Nataše Krstić. Obratiće vam se sa jednom kratkom analizom šta sve moda jeste, a više o svemu tome naći ćete na njenom online modnom i umetničkom projektu koji se zove Fashion in action, koji je u izradi i kog sa nestrpljenjem očekujemo.
Ovakvi projekti, blogovi, ali i pisane reči, složićete se, nedostaju našem podneblju. Zato uživajte u sledećim redovima kojih će nekim narednim prilikama biti više:
"U drugoj polovini XX veka kada su nastale čuvene studije mode kao što su Sistem mode Rolana Barta i Carstvo Prolaznog autora Žila Lipoveckog studije mode dobijaju zadatak i cilj da definišu, analiziraju i objašnjavaju ulogu mode kroz njenu povezanost sa drugim svetovima- sa svetom umetnosti, politike, istorije i filozofije.
Sa namerom i željom da rezultate i teorije koje su definisane u studijama mode približimo čitalačkoj publici i ljubiteljima mode nastaje blog čiju ćete uvodnu reč pronaći na ovim stranicama u samom nastavku teksta.
Modni trendovi nastaju pod uticajem promena u društvenom životu, pod uticajem pokreta i potkultura, muzike, slikarstva, književnosti, filozofije i ideologije jednog doba. Oni su istovremeno odraz nostalgije za nekom epohom, dekadom, periodom iz prošlosti. Kontradiktorni i raznoliki trendovi koji su obeležili različite dekade XX i XXI veka predstavljaju malo ogledalo vremena u kome su nastali. Poput likovne umetnosti, i modni trendovi opisuju, definišu i označavaju vizuelni kod vremena u kojem su nastali. Ako je moda ogledalo epohe, trendovi su ogledalo razvoja i promena u društvenom životu i svakodnevici svake dekade.
Koko Šanel govorila je da je elegancija osobina onih koji žele da menjaju svet. Savremena moda briše granice između muške i ženske mode, a ljubav i sklonost prema estetskim vrednostima i kreativnosti postaje univerzalna vrednost. Moda je put koji biramo kada želimo nešto da saopštimo, kada želimo da menjamo svakodnevicu i svet oko sebe.
Vivijen Vestvud je svoju modu stvorila u nameri da kreativnošću i porukom kritikuje i menja establišment. Na taj način pokazala je da je moda glas promene sistema delovanjem unutar samog sistema. Od Japanske mode 80tih godina XX veka i Aleksandra Mekvina, preko Karla Lagerfelda i Raf Simonsa , do J. W. Andersona, kreatori se bave osobom koja ne pripada ni establišmentu ni krugu velikih buntovnika sa margina. Nova žena i novi čovek XXI veka su spoj ovih suprotnih težnji. U tome je začudnost savremene mode i savremene egzistencije.
Dizajneri su otvorili pukotinu između utabanih životnih tokova i margina egzistencije, da bi tiho i nesmetano uveli revoluciju i transformisali mejnstrim, težeći da nas oslobode strahova, daju nam krila i razviju naše težnje ka lepoti i savršenstvu.
Glavne teme i stil modnih stvaralaca su vizije sa margine i vizije sanjara, ljudi koji veruju u bolju budućnost. Verujem da će savremeno doba konačno da zatre trag zabludi da je moda samo zabava za žene. To je način površnog procenjivanja uloge i značenja mode. Moje težnje ka originalnosti, moja opsesija prirodom estetskog i moj večiti bunt čine me ne samo modnim dizajnerom, nego i poklonikom , potrošačem i hroničarom modnih zbivanja. A nema ništa lepše nego kada znamo da uživamo u pozitivnim vrednostima doba kome pripadamo."
   Read More

Znam da znate te stvari kad vam kažu da je moda stav i da treba eksperimentisati, oblačiti se smelo, imati svoj stil, biti upućen u ove i one trendove. Ali šta to znači? Mislim, videla sam pre neki dan jednu stranu rialiti zvezdu koja je obukla donji deo trenerke i obula salonke. Ide ona tako sa svojim partnerom obučenim u medveda. Kud ćeš veću smelost, neko može da pomisli.
Znam da vi to sigurno niste pomisli. Kakva smelost? Nema govora o njoj. Kada, gde i da li treba povući modnu granicu? Ili je car ipak bio go... Daleko od toga da ne treba nositi interesante komade odeće iz različitih vremenskih epoha. Ali samo komad – zvoncare, ala 70-te ili prsluk od pliša, mamin kaput sa mišijim rukavima.
Ali zamislite (ili ste možda već videli) ženu koja šeta gradom i izgleda kao da je igrala glavnu ulogu u predstavi čija je radnja smeštena u 19. veku. Ovo sam viđala, kao i spojeve modnog nesklada koji je rezultirao neskaldom na kvadrat. Ili one što se i ne obuku. Sve mi ovo liči na instant zvezde, koje tako bespotrebno provociraju i ukazuju na samo jednu stvar – pogrešnu samopromociju. Dalje od njih. Nisu oni nikakvi promoteri dobrih stvari, rolmodeli kvaliteta. Ne, nisu.
Zato oblačim haljinu na leđno kopčanje, obuvam zelene čizme i idem u patrolu po kraju. Sigurno neću ići da legitimišem samopromotere, već ću da jedem. Njih za ručak.
   Read More