Pre par godina poseta Kini i Pekingu je ostavila značajan utisak na naše živote. Iako danas je ova mnogoljudna zemlja u žiži interesovanja zbog zloglasnog virusa, ovde bih predstavila nešto što mi je tamo bilo jako zanimljivo, a to hrana koja može da se pazari na ulicala Pekinga. Tekst je obljavljen takođe u Elle magazinu, pa da ne bih tu izmišljala krive Drine, preneću ga u celini.
Sa druge strane gastronomskih bajki sa Michelineovim zvezdama nalazi se crno tržište neodoljivih ukusa - street food carstvo, čija je prestonica, kako je sopstvenim nepcima istražila Marija Mićanović, Peking.
U tom mnoštvu ljudi, gde možete čuti skoro sve jezike sveta, doživeti kulturni udar na licu mesta i osetiti različite mirise, ukuse i nestvarne boje koje momentalno bude sva čula, pekinška dobrodošlica usledila je odmah.
Taj pompezni grad sa više od 20 miliona stanovnika, koji pleni svojom modernom arhitekturom, tradicijom, munjevitim saobraćajem, brbljivim ljudima i street hranom, oduševljava jer sadrži sve ono što u životu skoro nikad nismo videli. Niti probali.
Jutro u ovom senzacionalnom gradu ne počinje kafom u ruci, u prelepom restoranu sa pogledom na veličanstven trg jer u kineskoj kulturi ritual ispijanja omiljenog napitka - sa efektom momentalnog razbuđivanja, nije popularan. Jutarnja radnja odigrava se na ćoškovima ulica gde je ugostiteljima restoran zapravo bicikl, na kojem se nalazi kuhinjska aparatura sa grejačima i gde vešte ruke za čas posla naprave Jian Bing (đijenbing) - jelo nalik na palačinke.
Brzo jelo, filovano jajima, korijanderom, lukom, slatkim ili ljutim sosom i još jednom sekcijom tankog krckavog testa, spakovano u četvrtastu formu, garantuje osećaj višečasovne sitosti. Za ljubitelje laganijih jela tu je nezaobilazni baozi - knedle od debljeg testa punjene mesom ili povrćem, koje se spremaju na pari u posudi od bambusa.
Prava street food magija počinje u poslepodnevnim časovima, kada su na meniju chuan'r (čuer) - ražnjići od začinjenog jagnjećeg mesa. Glavnu ulogu igraju arome korijandera, paprike, bibera i susama.
Skroz urazumljena, spremna za nove izazove i zalogaje nisam odolela nekim specijalitetima noćne pijace Donghuamen. Nabijeni na ražnjiće nizali su se spremni za grickanje: škorpije, larve, morske zvezde, pauci i po koji jarko obojen slatkiš koji je u moru gastronomskih iznenađenja najposećenijeg food marketa u Pekingu totalno nebitan.
Ova turistička atrakcija sinonim je za neviđenu gužvu, a kad me pitaju kakva je tamo hrana, kratko odgovorim - krcka!
Interesantno je da ćete skoro svugde po gradu, ako vam slučajno padne šećer, ili se samo pravite da je tako tražeći izgovor da uživate još malo u novim predivnim ukusima, pronaći tanghulu - desert na ražnjiću sa 6-7 ušećerenih glogova, jagoda ili parčića ananasa, a to je sve što vam treba da biste nastavili otkrivanje grada u kom su svi pokušaji da mu odolite osuđeni na još jedan zabranjeni zalogaj.
Read More
