Znam da znate te stvari kad vam kažu da je moda stav i da treba eksperimentisati, oblačiti se smelo, imati svoj stil, biti upućen u ove i one trendove. Ali šta to znači? Mislim, videla sam pre neki dan jednu stranu rialiti zvezdu koja je obukla donji deo trenerke i obula salonke. Ide ona tako sa svojim partnerom obučenim u medveda. Kud ćeš veću smelost, neko može da pomisli.
Znam da vi to sigurno niste pomisli. Kakva smelost? Nema govora o njoj. Kada, gde i da li treba povući modnu granicu? Ili je car ipak bio go... Daleko od toga da ne treba nositi interesante komade odeće iz različitih vremenskih epoha. Ali samo komad – zvoncare, ala 70-te ili prsluk od pliša, mamin kaput sa mišijim rukavima.
Ali zamislite (ili ste možda već videli) ženu koja šeta gradom i izgleda kao da je igrala glavnu ulogu u predstavi čija je radnja smeštena u 19. veku. Ovo sam viđala, kao i spojeve modnog nesklada koji je rezultirao neskaldom na kvadrat. Ili one što se i ne obuku. Sve mi ovo liči na instant zvezde, koje tako bespotrebno provociraju i ukazuju na samo jednu stvar – pogrešnu samopromociju. Dalje od njih. Nisu oni nikakvi promoteri dobrih stvari, rolmodeli kvaliteta. Ne, nisu.
Zato oblačim haljinu na leđno kopčanje, obuvam zelene čizme i idem u patrolu po kraju. Sigurno neću ići da legitimišem samopromotere, već ću da jedem. Njih za ručak.