Miljenica je mnogih dama, kradljivica je muških uzdaha koja kroz modnu istoriju stari bez ijedne bore. Ona je neophodna i vanvremenka. Ona je mala crna haljina.
Modno pravilo glasi – svaka žena bi trebala da poseduje jednu elegantnu i jednostavnu malu crnu haljinu, koji može da nosi u svakoj prilici. Kao esecijalni deo ženskog ormara, ovaj klasični komad možete da nosite uz baletanke tokom dana, ili uz jak i masivan nakit u večernjim satima. Neophodna nam je zbog svoje univerzalnosti, može da bude različitih dužina, ali je uvek jednostavnog kroja.
Mnoge revolucionarne stvari u istoriji mode vezuju se za Koko Šanel. Znate ono, pre i posle Šanela. Pre intervencije ove slavne dizajnerke, crna haljina bila je povezana sa žalošću. Međutim, 1926. Godine, najpoznatija francuska kreatorka lansirala je crnu haljinu od svile, tik iznad kolena, sa 4 dijagonalne pruge duž cele povšine. Tadašnji mediji ocenili su da će crna haljina postati neka vrsta uniforme za sve žene od ukusa. I znate šta? Nisu pogrešili.
Međutim, ovaj komad odeće postaće remek delo kada ga je neoprikosnoveno ponela Odri Hepbren, u ulozi Holi u filmu „Doručak kod Tifanija”. Živanši je potpisao ikoničnu crnu haljinu, tako je, pored Odri, zaslužan za njen planetarni uspeh.
Crna haljina predstavlja temelji dobrog stila i zavisno od prilika možete izgledati šik, poslovno, avangardno ili seksi. Danas je dozvoljeno da bude različite dužine i mada je najčešće jednostavna, pruža bezbroj mogućnosti, pomoću kojih možete da izrazite svoju kreativnost.
Što se tiče mog pogleda na ovaj neophodan komad garderobe, mislim da je to kec iz rukava. Kad god kukam nad prepunim ormarom (koju može pola modne vojske da obuče) da nemam šta da obučem, zavisno od prilike, uvek izvučem nju. Crnu malu. Sa biserima za veče. Teksas jakna, haljinče crno do kolena i baletanke da sjurim i posrčem svoju kafu na brzaka. Malo ispod kolena sa sivim sakoom i marmom za zvanične sastanke spremna... I tako, kako hoću, i kad mogu...


   Read More

Ovom prilikom, dragi moji čitaoci, želim da se upoznate sa radom umetnice, teoretičarke mode i dizajnerke Nataše Krstić. Obratiće vam se sa jednom kratkom analizom šta sve moda jeste, a više o svemu tome naći ćete na njenom online modnom i umetničkom projektu koji se zove Fashion in action, koji je u izradi i kog sa nestrpljenjem očekujemo.
Ovakvi projekti, blogovi, ali i pisane reči, složićete se, nedostaju našem podneblju. Zato uživajte u sledećim redovima kojih će nekim narednim prilikama biti više:
"U drugoj polovini XX veka kada su nastale čuvene studije mode kao što su Sistem mode Rolana Barta i Carstvo Prolaznog autora Žila Lipoveckog studije mode dobijaju zadatak i cilj da definišu, analiziraju i objašnjavaju ulogu mode kroz njenu povezanost sa drugim svetovima- sa svetom umetnosti, politike, istorije i filozofije.
Sa namerom i željom da rezultate i teorije koje su definisane u studijama mode približimo čitalačkoj publici i ljubiteljima mode nastaje blog čiju ćete uvodnu reč pronaći na ovim stranicama u samom nastavku teksta.
Modni trendovi nastaju pod uticajem promena u društvenom životu, pod uticajem pokreta i potkultura, muzike, slikarstva, književnosti, filozofije i ideologije jednog doba. Oni su istovremeno odraz nostalgije za nekom epohom, dekadom, periodom iz prošlosti. Kontradiktorni i raznoliki trendovi koji su obeležili različite dekade XX i XXI veka predstavljaju malo ogledalo vremena u kome su nastali. Poput likovne umetnosti, i modni trendovi opisuju, definišu i označavaju vizuelni kod vremena u kojem su nastali. Ako je moda ogledalo epohe, trendovi su ogledalo razvoja i promena u društvenom životu i svakodnevici svake dekade.
Koko Šanel govorila je da je elegancija osobina onih koji žele da menjaju svet. Savremena moda briše granice između muške i ženske mode, a ljubav i sklonost prema estetskim vrednostima i kreativnosti postaje univerzalna vrednost. Moda je put koji biramo kada želimo nešto da saopštimo, kada želimo da menjamo svakodnevicu i svet oko sebe.
Vivijen Vestvud je svoju modu stvorila u nameri da kreativnošću i porukom kritikuje i menja establišment. Na taj način pokazala je da je moda glas promene sistema delovanjem unutar samog sistema. Od Japanske mode 80tih godina XX veka i Aleksandra Mekvina, preko Karla Lagerfelda i Raf Simonsa , do J. W. Andersona, kreatori se bave osobom koja ne pripada ni establišmentu ni krugu velikih buntovnika sa margina. Nova žena i novi čovek XXI veka su spoj ovih suprotnih težnji. U tome je začudnost savremene mode i savremene egzistencije.
Dizajneri su otvorili pukotinu između utabanih životnih tokova i margina egzistencije, da bi tiho i nesmetano uveli revoluciju i transformisali mejnstrim, težeći da nas oslobode strahova, daju nam krila i razviju naše težnje ka lepoti i savršenstvu.
Glavne teme i stil modnih stvaralaca su vizije sa margine i vizije sanjara, ljudi koji veruju u bolju budućnost. Verujem da će savremeno doba konačno da zatre trag zabludi da je moda samo zabava za žene. To je način površnog procenjivanja uloge i značenja mode. Moje težnje ka originalnosti, moja opsesija prirodom estetskog i moj večiti bunt čine me ne samo modnim dizajnerom, nego i poklonikom , potrošačem i hroničarom modnih zbivanja. A nema ništa lepše nego kada znamo da uživamo u pozitivnim vrednostima doba kome pripadamo."
   Read More