De dobro, pisala sam da kompleksnu stvar kao što je moda, često moramo gledati sa više aspekata. Neophodno je. I to iz više razloga. Ako neko želi da shvati, pokuša da je razume, izučava, ne može posmatrati modu kroz PR tekstove ili fotografije poput: „Vidi ja na ulici, zanesenog pogleda, nosim Zara kaput, koji košta 25000 dinara i može da se kupi tu i tuˮ. Da li nas ovakve stvari zaista menjaju? Iz korena? Uče nas da budemo bolji, snažniji? Teško...
Elem, smatram da je nedostatak kritičkog mišljenja jedan od glavnih kamena spoticanja u ovim sferama. Narcisoidan odnos, instant informacije, samopromocija gde god i kad god, nesvesnost, kopi pejstovi samo su još jače doprinelii udaljavanju od mišljenja. Kritičkog mišljenja － promućkanog ne promešanog.
Mnogi modni stavovi (naravno da ima izuzetaka) blogera, novinara, pa čak i kritičara ne mogu baš da služe u naučnim krugovima. Informacije, cenovnici, lokaliteti gde nešto kupiti, pojesti ili popiti, teško da mogu da se stave u ozbiljne analize ne samo mode, već bilo čega.
Sigurna sam da ako nameravamo da imamo pojma o nečemu, moramo ozbiljnije pristupiti tematici. Svesnije. Temeljnije. Bazirati svoj rad, podvlačim svoj, na iskrenosti prema sebi i čitaocima. Vratimo se bar na trenutak odakle smo došli, kad smo sve ovo počeli i zapitajmo se kako to na mom blogu ili sajtu predlažem i preporučujem i turpiju za pete koja ne golica i nepropuštajuće pampers pelene i suvo grožđe bez šećera?
Sad odoh da pojedem jabuku. Možda razdora. I sigurno pročitam još koji red.


   Read More

Nadam se da ste spremili svoje tefterice, telefone ili one papiriće u bojama. Na redu je kulturni diktat šta možete da vidite, čujete, pogledate u našoj prestonici, ovog hladnog februara. Pripremila sam za svakog po nešto, naravno vođena kvalitetom i selekcijom i koja nije banalna. Drugim rečima, svoje slobodno vreme nećete utapati u 50 nijansi nečeg mračnijeg.
1. Februar = Fest
Ako živite u Beogradu, ili ste krajem februara onako, ovde u prolazu, a ne odete na 45. filmski festival, kao da niste ni bili. Tačnije, bespotrebno ste sebi ukunuli mesec za filmove i još jednom ste sebi produžili rok nekulturnog trajanja.
Ili možete jednostavno da zauzmete niski start 24. februara i krenete u gledanje filmova, gde i kad hoćeš (Kinoteka, DKC, SC, Dom omladine...). Izbor je zaista velik: od Kusturičinog „Na mlečnom putu”, koji i otvara Fest, pa do Skorsezeove „Tišine”, koja ga zatvara 5. marta. A između, evo preporuke, za bar jedan od filmova - „Raj”, „Divni dani u Aranhuezu” , „Druga strana nade”, „Franc”, „Noćne zveri”. A ako imate svoje favorite, molim vas, ne oklevajte već podelite...
2. Muzej = Dodir stakla
Do 15. marta u Muzeju primenjene umetnosti biće otvorena izložba savremenog nordijskog stakla „Dodir stakla”. Jedan od zaista fantastičnih muzeja, koje ima ovaj grad, nagradio nas je jednom krajnje zanimljivom putujućom izložbom koja će posebno obradovati ljubitelje dizajna i predmeta od stakla.
3. Knjiga = biblioteka
Imam 100 knjiga da preporučim i desetoro ljudi da pitam da nam nešto preporuče. Međutim, ipak preporučila bih vam pre svakog „šta pročitati“ jedno učlanjenje u biblioteku. Pre svega, najbolji savet će vam dati stručno lice. Zove se bibliotekar. Pročitao je mnoge knjige, radio je mnoge analize svetske knjiženosti, odlično barata gramatikom, a ako ga samo malo navedete npr. 4 reči – naš, pisac, savremen, duhovit... odmah će vam reći. I u mom slučaju je bilo tako – knjiga "Časovi radosti", Vladan Matijević. Mislim, ovo stvarno moram da preporučim.
4. Putovanje – 3. zona Beograda
Za ovaj drugi mesec 2017. godine izabrala sam i Kosmaj. To moram(o) da posetim(o). Kako je tamo? Ne znam, nisam bila. Ali nameravam i javljam utiske...

   Read More

Miljenica je mnogih dama, kradljivica je muških uzdaha koja kroz modnu istoriju stari bez ijedne bore. Ona je neophodna i vanvremenka. Ona je mala crna haljina.
Modno pravilo glasi – svaka žena bi trebala da poseduje jednu elegantnu i jednostavnu malu crnu haljinu, koji može da nosi u svakoj prilici. Kao esecijalni deo ženskog ormara, ovaj klasični komad možete da nosite uz baletanke tokom dana, ili uz jak i masivan nakit u večernjim satima. Neophodna nam je zbog svoje univerzalnosti, može da bude različitih dužina, ali je uvek jednostavnog kroja.
Mnoge revolucionarne stvari u istoriji mode vezuju se za Koko Šanel. Znate ono, pre i posle Šanela. Pre intervencije ove slavne dizajnerke, crna haljina bila je povezana sa žalošću. Međutim, 1926. Godine, najpoznatija francuska kreatorka lansirala je crnu haljinu od svile, tik iznad kolena, sa 4 dijagonalne pruge duž cele povšine. Tadašnji mediji ocenili su da će crna haljina postati neka vrsta uniforme za sve žene od ukusa. I znate šta? Nisu pogrešili.
Međutim, ovaj komad odeće postaće remek delo kada ga je neoprikosnoveno ponela Odri Hepbren, u ulozi Holi u filmu „Doručak kod Tifanija”. Živanši je potpisao ikoničnu crnu haljinu, tako je, pored Odri, zaslužan za njen planetarni uspeh.
Crna haljina predstavlja temelji dobrog stila i zavisno od prilika možete izgledati šik, poslovno, avangardno ili seksi. Danas je dozvoljeno da bude različite dužine i mada je najčešće jednostavna, pruža bezbroj mogućnosti, pomoću kojih možete da izrazite svoju kreativnost.
Što se tiče mog pogleda na ovaj neophodan komad garderobe, mislim da je to kec iz rukava. Kad god kukam nad prepunim ormarom (koju može pola modne vojske da obuče) da nemam šta da obučem, zavisno od prilike, uvek izvučem nju. Crnu malu. Sa biserima za veče. Teksas jakna, haljinče crno do kolena i baletanke da sjurim i posrčem svoju kafu na brzaka. Malo ispod kolena sa sivim sakoom i marmom za zvanične sastanke spremna... I tako, kako hoću, i kad mogu...


   Read More

Ovo bi trebalo da bude post o zimi – magičnoj, snežnoj. Kada se on i ja ušuškani u šalove i sa kapama držimo se za ruke. Pijemo kuvano vino, grickamo ušećerene jabuke dok blinkaju svetla ovog prelepog belog grada. Pre nego što se vam ne bude muka od hvalospeva, da vas uputim (naravno ako vas interesuje kako to izgleda) i oraspoložim jednim šamarom realnosti gde se nalazimo ovog odlazećeg januara 2017. godine.
Od kada imam svest o sebi ne pamtim kada je bilo ovako hladno. Kako je rekao moj kolega : „Ljudi, danas ulazimo u petu nedelju minusa”.
Umotani, prekriveni, u ski opremu obučeni, pokušavamo da sibirsku zimu u Srbiji ledolomimo kroz ulice, auto-puteve, kroz život. Uspevamo nekako. U čemu, zapitala sam se? Kako izabrati prave jakne, cipele, rukavice, a da pri tome izgledamo lepo i da nam je toplo? Da li to postoji? Da li hevi zimska garderoba ubija ženstvenost? Mora li da bude praktična, a ne baš tako lepa?
Ne znam da li sam oleđena ili ojađena do tih mera da mislim da nas je i sunce i plus + zaboravilo. Ipak, hodam dalje, da ne kažem da se kližem dalje, ali bez štikli. Kompletno u ski opremi za Jahorinu spremna, umotana tako da mi se samo oči vide, prelećem do posla i nazad.
Imam utisak i da nam se ideje, inspiracija, pa i mašta odbijaju od tih skafandera, nepromočivih jakni od-bog-te-pita-kog-materijala, koji košta kao 1 ar zemlje u toplim predelima. Sve je sporije, tromije, braon i crno, možda po koja bela kapa i izbegavanje bilo čega. Priznajem, sasvim razumno. Ja bih već sad da se pozdravim sa zimom. U svom boleru predviđenom za hladno vreme. Ali ne ovoliko hladno.
   Read More

Određeni materijali mogu nositi izuzetnu suptilnost i eleganciju. Tako, sami po sebi. Čipka i svila. Savršena kombinacija u svim vremenima, na svim mestima. Ti materijali, bar po mom mišljenju, priča su za sebe. Kako će forma isklesati sadržaj, tj. kakvu ćete haljinu načiniti od svile, od vas zavisi, zar ne?
Svila se dobija od čaure svilene bube i ona je prirodno vlakno. U Evropu svila stiže „putem svile” u I veku pre nove ere i to iz Japana i Kine. U početku rađeni su manji ukrasi, detalji, a prve tkačnice svile nastale su pod arapskim uticajem u Španiji. Svila je često bila potkana zlatnim ili srebrnim nitima. Tokom srednjeg veka primetan je vez na svili. Kasnije, boja se nanosila ručno – tapkanjem, četkicama. Njen put se nastavlja u Italiji i tokom renesanse dominirala je svila u jakim i toplim bojama.
A kod nas? U Srbiju svila dolazi u VI veku, dolaskom svilobuba u Vizantijsko carstvo za vreme cara Justinijana, posredstvom dva monaha. Svilobube su se uglavnom gajile u južnom i centralnom delu današnje Srbije. Svilarstvo je u tim krajevima bilo očuvano za vreme Osmanskog carstva, dok za vreme velike seobe Srba, svilarstvo prvi put stiže u današnju Vojvodinu, koja kasnije za vreme Hazburške monarhije potpada pod uticaj venecijanske svilarske škole.
U XIX veku donet je Zakon o povlastici svilarskom društvu iz Beograda sa filijalom u Lapovu, čime je unapređeno svilarstvo u Srbiji. Zanimljivo je da su se kokoni iz Stare Srbije uglavnom izvozili zbog mogućnosti slobodne trgovine svilom, dok su se kokoni iz Srbije odmotavali u tri svilare i to u: Pančevu, Novom Sadu i Novom Kneževcu. Izvor: Wikipedia    Read More

Pojam MODA nastao je od latinske reči MODUS koja znači – način, pravilo, ritam, vreme. To je termin koji označava popularne stilove u raznim sferama ljudskih aktivnosti i razmišljanja u bilo kojoj epohi. Sve do danas, značenja pojma moda su se umnožavala i postajala složenija i dublja. Danas je moda više od mode. Moda je san i vizija.
Moda je kritika društva i poruka.
Moda je koncept i umetnost.
Moda je replika na sve što se dešava oko nas.
Moda je nemir onih koji sanjaju i stvaraju.
Moda se rađa, traje i nestaje. Ali zauvek ostaje u reminiscencijama budućih kreatora, u vintage radnjama, u sećanju naših mama i baka koje su nam poklonile neki vredan modni detalj koji su nosile i volele u mladosti.
Moda je večita igra između već poznatih motiva i elemenata koji sačinjavaju njenu tradiciju i novih, originalnih elemenata koji su rezultat vizije, eksperimenata kreatora u bilo kom vremenu.
Modni dizajneri su poslednji preživeli sanjari koji nestrpljivo i ushićeno najavljuju i izmaštavaju svaku novu epohu i svako novo vreme. Njihovo umeće sjedinjuje se sa njihovom beskrajnom maštom.
Narednih puta bavićemo se individualnim poetikama čuvenih kreatora i čuvenih modnih kuća i značenjem koje su one imale u određenom trenutku , u vremenu i društvu u kom su nastale i živele. Tako ćemo govoriti o stilovima Koko Šanel i Kristijan Diora, njihovih sledbenika Karla Lagerfelda, Džona Galijana i Raf Simonsa o Japanskoj modi u Parizu osamdesetih godina prošlog veka, o postmodernističkoj revoluciji koju su u modu doneli Žan Pol Gotje i Aleksandesr Mekvin i o mnogim drugim značajnim imenima koja su u modu unela nešto novo, specifično i originalno.
Zato ostanite sa nama.
Nataša Krstić    Read More

Draga novogodišnja rezolucijo,
Ovog puta želim da ti se odužim i napišem šta sam uradila, nisam uradila, mogla, a nisam htela, želela, pa ne želela, sanjala, ispunila u sada, već ćao, ćao 2016. godini. Prvo, koga to interesuje, ako ne mene samu – ali pošto je ovo moj blog, može mi se. Malo sujete, malo mi poraslo samopuzdanje...
Zapravo, nerviraju me ti slatki mali notesi sa srcima i balonima, to do liste, novogodišnje rezolucije i saveti kako ih napisati. Želim da smršam, pa kao ne zapovedajte sebi nego zapišite: „Ove godine bi zaista bilo lepo da skinem neosetno 20 kila...” Svaki put kad pročitam ovako nešto, bukvalno crknem od smeha. Pre je nekako slavljenje čina pisanja u mirišljavi notes sa šljokicama, nego što je nekom zaista do toga... Ali avaj, da ne preterujem možda ovo funkcioniše. Nekom. Nekada. Negde.
Poželela sam da naučim slepo i brzo kucanje. U tome sam uspela i to je to... U prekidima i dugo je trajalo. Bilo je i dosadno, naporno, često izbegavano. I dalje brljam, ali je to ljudski...
Ovo godina mi je donela putovanja – Sarajevo, Tasos, Berlin i smeši mi se još jedno izgleda. Nisam ih želela, ali eto stvorila se, pa reko da iskoristim :). Maksimalno, bilo super. Otkrivanje Berlina je sigurno jedna od većih radosti koja mi se dogodila u 2016. Htela sam da zavolim sport i vežbanje, uh kako sam samo u tome uspela – pomerila se nisam sa stolice. Ustala nisam iz kreveta. I jednostavno to nije nešto što volim - it is not my cap of tea... Dakle vežbanje – doviđenja jednom i zauvek.
Ako nisam bar upoznala u 2016. godine 16 novih drugara, garantovano ništa nisam uradila. Ovo je inače bio period druženja, smeha, još smeha, upoznavanja, otkrivanja, skrivanja i izlazaka. Da nisam izlazila svako drugo veče, rekla bih da preterujem... Zanimljivo je da nisam sanjala. Spavala jesam, naspavala se jesam, ali nisam sanjalalalalalala. Nisam nešto stigla ni da čitam ove godine – pored stručne literature, malo klasika i poezije koji su bili moj slučajni izbor. Ako izbor može da bude slučajan! Selili se jesmo, gledali mnogo filmova, radili i naradili se.
Sad malo STOP! Sad malo želja onako da lete po vazduhu po pahulje. Sad malo gospođa Vrednoća da uhvati zimski zalet i smisli šta ćemo raditi. Ili ne mora. Samo zdravlja želim milim, najmilijim i svima. Da počne da se ostvaruje odmah, ne sa Novom godinom, ne sa novim rezolucijama. O-D-M-A-H. Dakle, Ispunjaču želja ili dragi Deda Mraze, počni!
   Read More