U jeku smo velike virusokrize, ali za čas vratila bih nas u malo lepše priče koje sam doživela pred kraj 2019. godine. 
Neke postove imam u šteku, pa sada kada imam vremena, časkom se vratim u situacije i vremena gde mi je baš bilo lepo. 
Do tada dragi moji, ostajemo KOD kuće i ne pravimo se pametni. 

Sad idu stvari iz iskustva - obožavam tu reku, kažu dugu 990km, koja protiče kroz mnoge bivše republike Jugoslavije i koja je prirodna granica između Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Meni je značajna jer kao detetu divila sam se Šapcu što je ima, a kao studentu znala sam da prelaskom preko mosta, još malo mi hvali da dođem do kuće. Sava prirodna prelepotica, moja rečna miljenica je odmah posle Drine.
Ime Sava (o) je bar u našem domu značajno, zbog slave koju obeležavamo  27. januara, kao znak tradicije jedne porodice i prosvetiteljske simbolike koju dan, pa i ime nosi.
Elem, verovatno se pitate zašto sad neki religiozni momenti i prirodne lepote u sred bloga koji se bavi modom? Pa, nastavićemo ipak u tom pravcu i skrenuću i ovog puta na jednu divnu priču iz Ulice Kralja Petra 75 u Beogradu, gde se već više od pola veka nalazi parfimerija Sava u kojoj radi divni beogradski parfimer gospodin Nenad Jovanov.
Ukoliko  volite vintidž komade, duhove minulih vremena, džez muziku  iz prikrajka i po malo sentimentalne rituale (kao ja), oduševićete se ovom parfimerijom koja je prava bajka mirisa.
"Aparatura" , epruvete, prskalice, bočice, divna žena kratke kose, već spomenuti gospodin Nenad učinili su da moj  pronalazak pravog mirisa se pretvori u san koji je sanjan u stavrnosti. Baš kao što sam htela - blagom notom jorgovana i tek u nekim tragovima mirisa orhideje!
Pronalazak neke vrste "niche" parfema, tu pred vama ostavljaju utisak neopevane sreće i zadovoljstva, koju morate da okusite.
Moj odlazak iz radnje je još više ulepšao jedan čovek iz Čačka, koji je gospodinu Nenadu rekao da je poslovno u Beogradu, ali da želi da obraduje svoje dve ćerke, unikatnim i mirisnim poklonima sa Dorćola.
Može li bolje? 

Obožavam ih! Još od malene moja posebna veza, baš kao sa modom, ostvarena je i sa tim predivnim malim kuglicama  - belim kao sneg! Ah ti biseri, stalno oko njih neka priča. Koko Šanel nije mogla da zamisli svakodnevne kombinacije bez njih, na portretima naše kraljice Marije čest su modni detalj.

Kaže Wikipedia da je biser je tvorevina nekih školjki koje se nazivaju bisernim.
Biser je sačinjen od sedefa koji se sastoji od kalcijum-karbonata, a najcenjeniji su oni koji su loptasti ili u obliku suze, koji su dosta retki.

Mogu biti beli, ali i crni, kao i u prelaznim nijansama kao i roze, plavi, žuti, zeleni i ljubičasti. U našoj porodičnoj kolekciji, čuvamo bele i crne, kao i one sa posebnom vrednošću koje je deda poklonio mami.

I da, ovog puta napisaću vam (istinitu) priču o kuvaru Žulijanu i biseru. Moj boravak u Portugalu obeležio je rad u restoranu i raznim dogodovštinama, o kojima mogu knjigu da napišem! Elem, na prolećnom meniju se nalazio božanstveno jelo od ostriga i školjki. Svakodnevni rad šefova kuhinje, kao i pomoćnih kuvara sastojao se od toga da se moraju da „srede“ upravo ova morska „stvorenja“. I gle čuda, posle tona i tona očišćenih školjki, simpatični kuvar Žulijan našao je biser. Našao je blago, bože, koliko je bio radostan. Verujte mi i ja sa njim! Ali... nemarni kuvar iz Porta je tu nestvarnu belu kuglicu uspeo da izgubi.

...jer kao što ga je posle tešio šef : „Biser je to, lako se otkotrlja“.

U nastavku, šta gledamo? A da... malu galeriju slika, a ko zna možda nekom i veliku inspiraciju!