Ako vas ikad nanese put na 14 kilometru zapadno od Užica, bićete oduševljeni monumentalnim kompleksom na Kadinjači. Spomenik je posvećen borcima užičkog Radničkog bataljona, Posavcima i Orašanima koji su se žrtvovali 29. novembra 1941. godine štiteći odstupnicu glavnini partizanskih snaga iz Užica ka Sandžaku:
"...Rođena zemljo, jesi li znala, tu je poginuo bataljon ceo,
Crvena krv je procvetala, kroz snežni pokrov, hladan i beo..."
Idejno rešenje ove kompozicije i zgrade Spomen-dom dali su vajar Miodrag Živković i inženjer arhitekture Aleksandar Đokić. Kompleks je složen i sastoji se iz niza segmenata koja su građena u periodu od 1952. pa do 1979. godine. Piramidalni spomenik - kosturnica podignut je 1952. goodine . Tu se nalaze posmrtni ostaci pripadnika Radničkog bataljona stradalih tokom bitke na Kadinjači.
"...Noću je i to zavejo vetar.
Ipak na jugu... vojska korača..."
Kompleks na Kadinjači, koji možemo danas da vidmo završen je 1979. godine, a sastoji se od amfiteatra Užičke republike, aleje Radničkog bataljona i visoravni slobode.
Moja priča o Kadinjači daleko je ličnija i ponekad koliko god znala o njoj kao istoričar umetnosti, ne mogu a da otrgnem jake emocije i mir koji mi donosi. Ne mogu da u isto vreme budem pogođena i istorijom i umetnošću i srećom i tugom. Ovo je moj 5 put da idem tamo i da se oduševljavam kao da je vidim prvi put - veličanstvo zaraslo u pitomu travu.
"...Pao je četrnaesti kilometar,
al` nikad neće Kadinjača..." - Slavko Vukosavljević