Ali bukvalno! Znate onaj momenat, stresni, pred kuluminaciju napornog događaja, pred eksploziju osećanja ili reči... onda odbrojavanja i bomba reči eksplodira. E, u takvim situacijama, pre par godina, rešila sam da imam Take a breath momenat u šteku svoje glave. Znači, priroda u glavu, bašta ili šuma, da, da, ima ih Bg, a sigurna sam i svaki grad. Taj osećaj memorišem u sebi i kad me opali stres, samo se telereportujem u trenutak  i scenu kad mi je bilo sve mirno i potaman, nasmejem se kritičnoj situaciji u lice i nastavim dalje. Prirodno je.