Gospođa Moda je neraskidiva sa svojim najboljim prijateljima: Funkcionalnošću i Vremenom, takođe ista gospođa veoma ceni i gospodu Konzumente. U nekom svom putešestviju, Moda kreće iz ateljea, šeta se kroz ulice, modne piste, prolazi kroz istoriju, kači za sobom perje, šešire, gola leđa, kritičare... Koketira sa društvom, često se svađa i miri sa ukusom, ali ne odustaje... Koliko god bila munjevito prolazna, toliko je i samosvesna i egocentrična. Toliko je i ona sama umetnost. Kao neraskidivi deo kulture, odražava se kroz, nama bitne stvari – odeću, nakit, šminku, rituale...Gospođa Moda se drznula da kao društvena pojava bude i tu i tamo, da se provlači i kroz psihologiju, sociologiju, društvo uopšte. Ah, pa govorim onda o izrazito kompleksnoj tvorevini, koja donosi sa sobom zabavu, estetsku vrednost i uživanje, ali i etičku i moralnu crtu. Zato je i neprocenljiva.