Jedan od najvećih srpskih slikara – Pavle Paja Jovanović rođen je u Vršcu 16. juna 1859. godine. Završio je Slikarsku akademiju u Beču, boravo u Parizu, Minhenu, gradovima Španije, Švajcarske, Italije... Kao izrazito plodonosan predstavnik akademskog realizma, radio je istorijske kompozicije, portrete, oslikao kompozicije iz života Nemanjića za Saborni hram u Sremskim Karlovcima, slikao je predstave sa motivima iz života naroda u Srbiji, Crnoj Gori i Albaniji. Svojim radom dao je veliki doprinos našim prostorima, a posebno u domenu kulture i likovnog obrazovanja.
„Seoba” , „Kićenje neveste”, „Borba petlova", „Krunisanje cara Dušana”, „Apoteza Vuka Karadžića” dela su pred kojima sigurno moramo da razmislimo o nečemu višem, o istoriji jednog naroda, o ličnostima, o svemu bitnom, pa i o nama samima. Preminuo je u u Beču 30. novembra 1957. godine.
Ono što posebno privlači pažnju, jesu malo intimnija dela, tačije portreti i aktovi, ja naročito portreti Muni, Pajine voljene žene. Većina izvora navodi da mu je bila veoma posvećena i odana do smrti. Bečlijka Hermina – Muni Dauber bila je Pajina muza i inspiracija. Kada su se venčali ona je imala 25 godina, a on 58. Zaljubnjeni gospodin ovekovečio je njenu lepotu nizom portreta i aktova. U prilog tome idu i ovi portreti. Iako ih ima još, izabrala sam one koje imaju ili zanimljive odevne detalje. 
Muni sa zlatnom kapom u predelu, 1920. na kojoj se vide prepoznatljive crte lica, umetnikove supruge
Lepa čitateljka (Muni sa pismom) posle 1920. godine
Muni u fotelji – beržeri oko 1920. godine
Portret Muni nazvan „Zolja” 1920–1925. godine
Mlada žena u narodnom (Muni)  1920–1930 – mlada žena sa pokrovom i ukrasom za glavu  i veo. 
   Read More

Kako sam starija, mislim da sam postala sve tolerantnija. Nekako više razumem i ljude i situacije, stvari su mi jasnije, lakše – čak i sebe samu preveslam žednu preko vode, a s druge strane radim, ama baš ono što ja hoću! I može mi se. Jednostavnije, da ne može biti. Međutim, postoje stvari koje me i dalje nerviraju i tačka.
Jadnost. Recimo lep, povoljan Ikea nameštaj, koji snagom svoje bezlične volje ruši nezavisne dizajnere i njihove tvorevine i još pride, objašnjenje ljudi da im je Ikea nameštaj super. Preko čijih leđa, pitam se. Jedan od užasa su one crno-bele lampe, raspad i kvazi umetnički sto i mašina za šivenje na njemu. Kakva žanr scena, bljak. 
Glupost. Primer su osobe koje će da kritikuju kulturnu scenu, kulturu, umetnosti ili umetnika, a da nisu kročili (skoro ili uopšte) u muzej, bioskop, otišli na koncert ili pak pročitali knjigu. “Kao svaka Srpkinja, ne znam o čemu pričate, ali imam o tome mišljenje”.
Osrednjost. Ljudi mule, ćute tako, pomireni, a ako ih čujem onda se žale I kukaju: na kolege, na situaciju - političku ili porodičnu... Bez pokušaja i uviđanja da se stvari ne menjaju same od sebe.
A šta me baš ne nervira? Želje... Dakle, želim da idem danas sa Sašom u Savamalu. Želim još sunca i možda da mi neko kupi crveni jednodelni kupaći kostim. Irski seter bi bio idealan poklon za mene. Želim da postoji Ikea, ali da postoje i mladi, nezavisni umetnici, dizajneri, preduzetnici. Želim da su ti koji kritikuju kulturu zaista kulturni, želim da ljudi imaju svoj glasan glas i da prevashodno sebe čuju.
Danas mi se ispunjavaju želje, jer ja tako hoću. Danas, a i inače. Danas mi je rođendan. Trideset treći. A ko juče da je bio prvi.    Read More

U najjednostavnijem objašnjenju prêt-à-porter ili ready-to-wear podrazumeva odeću spremnu za nošenje. Ovakve modne kolekcije stvaraju se za masovno tržište i proizvodnju, a za razliku od haute couture (visoka moda), dosta su otvorenjiji i pristupačniji za kupce. Naravno da ovakva odeća nije izrađena za individualnog kupca, iako je posvećena pažnja odabiru materijala i kroju.
Pretaporte se u Evropi razvio iz butika i kuće visoke mode, dok se u Americi pokazivala odevna roba duž Sedme avenije u Njujorku. Tako je kupac pred kraj XIX veka na licu mesta mogao da odabere odeću, a ne da čeka da mu bude šivena po meri.
Pretaporte jeste blizak masovnoj proizvodnji i jeste ekskluzivniji, možemo reći da je na prelazu od haute couture ka masovnom marketu. Pretaporte spaja modu i industriju, vođen je kreativnošću, a estetika i stil izlaze iz okvira salonskog, ulaze u svakodnevni život.    Read More

Vreme za sebe i svoju dušu najčešće odlažemo zbog prezauzete radne sedmice. Ne okrenemo se, evo je već nedelja – neradna i blaga nervoza hvata nas, jer sutra je već ponedeljak. Zvuči poznato? Svima nama, skoro da nema izuzetka! 
Malo ženskog ulepšavanja, čupanje obrva, maska na lice, razmišljanje o tome kako ćemo da se hranimo zdravije i kako ćemo početi da vežbamo od ponedeljka. Onda sledi kuckanje porukica, dogovori, trčanje da u subotu stignemo ovo, za nedelju imamo ono... I gde smo mi u svemu tome? Pa, ako ćemo slušati svoje srce, mora ići tamo gde i pripada:
1. Muzej primenjene umetnosti – riznica modnog blaga, primenjenih umetnosti i dobre istorije. Učimo, bogatimo se.
2. Ada Ciganlija – jedan krug, pa još jedan s prijateljem. Pričanja o svakodnevici, pa podizanje razgovora na viši nivo, voda, malo gužve i odmorna glava.
3. Kinoteka, filmska umetnost, pa radovanje. I obično izlazak iz nje s gorućim pitanjem - šta samo to odgledali? Odradilo nas malo, aha hoće to...
4. Potez Cetinjskom ulicom – od  Elektopionira, preko Kluba „Dvorištance” do Show Room-a. Nezaobilazne lokacije ranog proleće, nestrpljivo čekanog leta.
5. Kuhinja – vaša, omiljeno mesto za spremanje klope za prijatelje ili porodicu koja (ne)očekivano dolazi s flašom vina, nadamo se!    Read More

Maj ne može bolje da počne, nego ako se ponovo zaljubiš, razveseliš, razmaziš, posrećiš. Ovo nije priča o dragom ili o dragoj, ovo je priča o večnoj ljubavi – Sarajevu i svemu u njemu.
Grad, drugari, grad. Balkanska magija, koja se prostire na oko 2200 km², uspeva da osvoji svojom lepotom, raznolikošću, šarmom, pevanjem, osmesima, različitošću, svojim ćevapima, kadaifima i mnogooo dobrim ljudima. Sarajevo, jeste grad mog detinjstva, jeste moja velika ljubav. Eto priznajem... Kao svaka zaljubljena žena, koja udavi svoje prijatelje koliko je ON lep, dobar, jedinstven, kako je fenomenalno građen, neću ni Sarajevu ostati dužna. 
Arhitektura, najbolji ćevapi s lukom i kajmakom i opet, turska kafa, fildžani, kadaif, ratluk, Baš čaršija, prijatelji, osmesi, Miljacka, most, Zimske olimpijske igre, rat, školica ispred bakine i dekine kuće, naučeno slovo "Š" – kako se čita i piše, Vjećnica, Marijin dvor, Tito, đamije, Sebilj, Parkuša kafana, porodica, Ferhadija, Večna vatra, Gavrilo Princip... I samo se niže i niže...
Da, da nižu mi se sećanja Sarajeva kаda sam bila devojčica i Sarajeva kojeg sad gledam, vidim i osećam. Ljubav, čoveče! 
   Read More

Činjenica je da interesovanje za modu raste iz dana u dana – listamo modne časopise, verno pratimo inostrane i domaće blogove, gledamo modne emisije, diskutujemo šta je neko obukao i kako je to uklopio. Ok, imamo pravo. Ali, takođe imamo i veliko pravo da se pozabavimo pravom i stručnom literaturom koja će pokušati da definiše i analizira pojam mode sa istorijskog, antropološkog, sociološkog ili nekog drugog aspekta. Predlažem tri knjige koje sigurno doprinose boljem razumevanju mode i zato strike a pose!
1. Marina Kocareva Ranisavljev „Moda i odevanje, psihosociološki aspekti odevanja”
Knjigu „Moda i odevanje, psihosociološki aspekti odevanja” čini 7 poglavlja, u kojima profesorka Marina modu i oblačenje analizira kroz aspekte istorije, antropologije, sociologije i psihologije. Autorka daje jednu temeljnu sliku o modu i oblačenju, gde je tekst propraćen reprodukcijama. Mislim da je autorka i sama rekla nešto što će nam svima biti od pomoći, a to je da na ovaj način lakše možemo sagledamo druge i možda postanemo svesni kako drugi nas vide.  
2. Danijela Velimirović  „Aleksandar Joksimović: Moda i identitet”
Autorka u ovoj monografiji analizira jednog od najvećih kreatora socijalističkog vremena u Jugooslaviji - Aleksandra Joksimovića, njegovo stvaralaštvo od 1964. do 1987. godine, kada je napustio „Centroteksti”. Takođe, temeljno se bavila i statusom koji je moda imala u socijalističkoj Jugoslaviji.
3.  H.W. Janson „Istorija umetnosti”
Na pregledan i informativan način Jansonova „Istorija umetnosti” uvodi nas u široko područije umetnosti od praistorije do postmoderne. Ova knjiga koristi se kao osnovni udžbenik za opštu istoriju umetnosti na različitim fakultetima i to s punim pravom – uvodi nas u svet umetnosti, umetnika, arhitekture, skulpture,  maštanja, mitologije, religije, sociologije, društva...
   Read More