Maj ne može bolje da počne, nego ako se ponovo zaljubiš, razveseliš, razmaziš, posrećiš. Ovo nije priča o dragom ili o dragoj, ovo je priča o večnoj ljubavi – Sarajevu i svemu u njemu.
Grad, drugari, grad. Balkanska magija, koja se prostire na oko 2200 km², uspeva da osvoji svojom lepotom, raznolikošću, šarmom, pevanjem, osmesima, različitošću, svojim ćevapima, kadaifima i mnogooo dobrim ljudima. Sarajevo, jeste grad mog detinjstva, jeste moja velika ljubav. Eto priznajem... Kao svaka zaljubljena žena, koja udavi svoje prijatelje koliko je ON lep, dobar, jedinstven, kako je fenomenalno građen, neću ni Sarajevu ostati dužna. 
Arhitektura, najbolji ćevapi s lukom i kajmakom i opet, turska kafa, fildžani, kadaif, ratluk, Baš čaršija, prijatelji, osmesi, Miljacka, most, Zimske olimpijske igre, rat, školica ispred bakine i dekine kuće, naučeno slovo "Š" – kako se čita i piše, Vjećnica, Marijin dvor, Tito, đamije, Sebilj, Parkuša kafana, porodica, Ferhadija, Večna vatra, Gavrilo Princip... I samo se niže i niže...
Da, da nižu mi se sećanja Sarajeva kаda sam bila devojčica i Sarajeva kojeg sad gledam, vidim i osećam. Ljubav, čoveče!