Ako je verovati nekim podacima koji tako kruže internetom, Beograd se prostire na 359.96 km². Ja na to gledam ovako: da mora postojati bar jedno mesto, bez obzira na to da li smo građani ovog grada, slučajni prolaznici ili straci, ali bar jedno ‒ omiljeno mesto u ovom gradu. Znate, ona tačka kojoj se vraćamo, volimo je i koja nam ponekad nedostaje.
Verujem da je svako ima. Moja tačka je baš uopštena, tananananana ‒ jesenji Beograd (uz napomenu da ima još takvih tačkica). Ta tačka je deo moje mape kojoj, bez obzira koliko puta je vidim, nemam problem da se vraćam i iznova se oduševljavam.
Spomenici arhitekture imaju svoju istoriju, umetničke vrednosti, svoja lica i naličija, svoje priče. Onda, ako je tako, možda ta arhitektura, pejzažna arhitektura, ulice, ljudi i energija imaju svoje veliko mesto pod suncem. Ovim jesenjim.
Sofisticiranoj, opet zavisno iz kog ugla posmatranoj, Narodnoj skupštini Republike Srbije, prišli smo iz Kosovske ulice. Ne zaboravljajući na arhitekte: Konstantina Jovanovića, Pavla Ilkića, Nikolu Krasnova, ljude koji su svojim rukama izneli građevinu... i uvek zaboravljajući one koje tu sad (ne) rade i zaboravljaju gde su i šta su ‒ njima jedno veliko ništa. Iz poštovanja prema onima koji su nam napravili Beograd onakav kakav jeste, krišom smo hvatali magiju.
Ovako smo to videli ovih dana...
Read More
pročitajte više
Verujem da je svako ima. Moja tačka je baš uopštena, tananananana ‒ jesenji Beograd (uz napomenu da ima još takvih tačkica). Ta tačka je deo moje mape kojoj, bez obzira koliko puta je vidim, nemam problem da se vraćam i iznova se oduševljavam.
Spomenici arhitekture imaju svoju istoriju, umetničke vrednosti, svoja lica i naličija, svoje priče. Onda, ako je tako, možda ta arhitektura, pejzažna arhitektura, ulice, ljudi i energija imaju svoje veliko mesto pod suncem. Ovim jesenjim.
Sofisticiranoj, opet zavisno iz kog ugla posmatranoj, Narodnoj skupštini Republike Srbije, prišli smo iz Kosovske ulice. Ne zaboravljajući na arhitekte: Konstantina Jovanovića, Pavla Ilkića, Nikolu Krasnova, ljude koji su svojim rukama izneli građevinu... i uvek zaboravljajući one koje tu sad (ne) rade i zaboravljaju gde su i šta su ‒ njima jedno veliko ništa. Iz poštovanja prema onima koji su nam napravili Beograd onakav kakav jeste, krišom smo hvatali magiju.
Ovako smo to videli ovih dana...
Read More
