Kao mala volela je da se mota oko krpica, šivaćih mašina... Na pitanje jedne poznanice „šta bi volela da bude kad poraste“ znala je odmah da će jednog dana da pravi odeću! I u tome je uspela...

Student francuske Visoke škole za modu i menadžment Mod art u Beogradu Valentina Feher (21), a budući modni dizajner, govori u mini intervjuu o modi, početcima, inspiraciji, učestvovanjima na modnim nedeljama, revijama...



Inspiracija je svima potrebna, da preguramo dan, da stvorimo svoj svet... Gde je sve nalaziš?
„Nalazim je u bilo kojoj stvari koja me okružuje, u ljudima koji su mi zanimljivi, u emotivnom stanju u kojem se nalazim, u umetnosti. Baš u svemu“.
Kako teče dalji proces stvaranje jednog odevnog komada?
„Nakon pronalaženja inspiracije, potrebno je prikupiti uzorke materijala, detalje koji su potrebni za odevni predmet na kojem radiš. Rade se siluete, tehničke skice na kojima se nalaze svi detalji i sam način izrade odevnog predmeta - da ne bi došlo do zabune tokom realizacije. Onda ide deo kad se prave šabloni za krojenje, pa samo krojenje i na kraju šivenje“.
Obično je dizajniranje najkreativniji deo posla. Ali u praksi?

„Proces dizajniranja uopšte nije lak i brz kao što mnogi misle. Potrebno je uložiti dosta vremena za prikupljanje potrebnih informacija koje će pomoći u daljem radu. Posle toga nastaju brze skice koje mi služe kao osnova i važno pomagalo za dalja istraživanja. I onda nastanak probnog modela u platnu, na kome se uvek nešto doda, oduzme... Kad budem u potpunosti sigurna, tek onda krećem u realizaciju u samom materijalu“. Šta je moda, a šta podrazumeva po tebi odevanje?
„Po mom mišljenju, moda je trenutna slika društva, života i ona je promenljiva, a odevanje opisuje svakog od nas – naša interesovanja, osećanja, kreativnost“...
Učešća na „fashion week-ovima“, modnim revijama...
„To su uvek jako zanimljiva iskustva, jer tada stičeš predstavu kako izgleda kada nešto moraš da uradiš sam i da preduzmeš odgovornost skroz na sebe, jer te to predstavlja, opisuje tebe kao osobu. Shvataš lepotu ove profesije i kakav je osećaj kada nešto predstaviš i budeš ponosan, jer to je 100 posto tvojih ruku delo“. Nezaobilazno pitanje svakog mladog dizajnera je pitanje budućnosti. Valentina sebe vidi ovako...
„Iskreno, volela bih da radim uksuzni pret-a-porter za inostrano tržište. U početku za nekoga, a kad steknem dovoljno iskustva i kad budem sigurna da mogu samostalno da radim, a da bude stvarno dobro, osnovala bih svoj brend“.