Kako bih je najkraće opisala? Pa, ona ima različita interesovanja, visoka obrazovanja, odlično đuska uz Madonu i ako vam treba neki dobar muzički izbor, modni savet, slobodno je pitajte. Odgovara ko iz topa...
Ona je Ana Dodig, web urednica časopisa Elle.rs. Jedno pametno i lepo lice koje je na čelu online izdanja web Elle, dve godine. Dakle, za sve ono što čitate na Elle.rs, lajkujete na Facebook- u ili ripostujete na Ellovom Instagramu, molim vas, „optužite” Anu i njene vešte saradnike! Razgovarale smo o modi, šminkanju, kratkoj suknji koja je opet pod moranje ove sezone... Ali ne ovom prilikom – danas, dame i gospodo, približavamo vam svet mode provučen kroz digitalni Elle filter, kroz socijalne mreže i svakodnevicu.
1. Kako izgleda jedan (modni) dan urednice Ane Dodig?
Izgleda prilično intenzivno! Ali počinje muzikom! Bez nje u pozadini nezamislivo mi je da funkcionišem na poslu, te prvo što uradim (naravno, nakon paljenja kompa) je uključivanje radija. Po mogućstvu, sistem podižem osamdesetim. Tek tad mogu da se posvetim poslu. Prvih sat vremena mi skoro uvek ode na mejlove, pregled stranih i domaćih izvora (da ne promaknu glavne vesti!) i raspodelu posla između mojih cura, Kristine i Maje. Nakon toga već mogu malo da predahnem, skoknem po kafu i posvetim se pisanju tekstova, s jednim okom na inboks, analitiku i društvene mreže Elle Srbije, koje takođe uređuje digital redakcija. Pored mene je, ipak, uvek jedan notes sa dnevnim stavkama koje kako završim, samo štikliram!
2. Kada su modni događaji, fešen vikovi, promocije – kako stižeš, jer znamo posao ne može da trpi ;)?
Trudim se da se odazovem na svaki poziv i da ispratim većinu modnih dešavanja kod nas. Srećom, takvi događaji se još uvek, mahom, najviše dešavaju u večernjim časovima pa posao ne trpi. Ako me ipak kojim slučajem nema, to najpre znači da sam iz zdravstvenih razloga sprečena, jer smatram da je dužnost novinara, koji rade za modne portale, da imaju konstantni kontakt sa dizajnerima, manifestacijama, muzejima ne bi li informacije kao i dobre, kreativne priče stigle do čitalaca.
3. Mnogo mladih devojaka dolazi u tvoju redakciji zbog prakse – mnoge su zadovoljne, ali neke su i razočarane. Šta tvoje iskustvo govori, gde je kamen spoticanja za osobe koje žele da se bave web novinarstvom? Šta je ono što ih najviše razočara?
Moda sama po sebi jeste kreativna, maštovita i inspirativna, ali kada je u pitanju modno novinarstvo ona se deli na kreativan print koji nudi terenski rad, snimanja editorijala i prostor da svoje tesktove oplemenite, produbite. Web je, s druge strane, prilično statičan, a intenzivan, brz. Ne da vam prostora da predahnete jer od vas traži da u što kraćem roku i formatu prenesete vest, određenu temu. Tako da se većina praktikanata razočara kada shvati da mora da sedi šest sati za kompjuterom i piše o modi bez direktnog dodira s njom. Takođe, mnogi koji dođu na web praksu uvereni su kako će samo da pišu o modi. Da, mi jesmo modni magazin, ali veliki deo našeg sadržaja čini lifestyle koji podrazumeva tekstove o putovanjima, enterijeru, filmovima, kulturnim dešavanjima, životima poznatih. Kada raskrste s tim, opuste se i shvate da su na praksi, a ne na prijemnom ispitu za Fakultet primenjenih, retko ko ima problem ili ode razočaran.
4. Šta na sajtu koji ti vodiš nikad nećemo naći?
Sport, crnu hroniku i vesti koje se tiču domaćih folk zvezda.
5. Gde i kada se povlači granica između tvojih interesovanja i stavljanja interesa brenda u prvi plan?
Brend uvek mora da bude na prvom mestu. Tu nema nikakve dileme. Svi znaju šta je Elle i koje teme i ljude on predstavlja. Ja kao urednik imam slobodu da predstavim neku temu ili osobu koja se meni lično dopada, ali samo i jedino pod uslovom da time na narušavam brend, odnosno pišem o ljudima koji bi se inače našli u Elle-u.
6. Sajt je živi organizam – peva, radi, cvrkuće... Tu su saradnici, tu je štampano izdanje, čitaoci, zlobni komentari. Kako rukovoditi svim tim i kako odrediti prioritete?
Saradnike treba samo dobro organizovati, sa kolegama iz štampanog lista imati otvoren i profesionalan odnos. Jedni drugima smo potrebni ukoliko želimo da Elle bude iz broja u broj, i iz meseca u mesec najbolji. Zlobne komentare treba ignorisati, a čitaoce pažljivo slušati. Oni su, pored očuvanja brenda, najbitniji. Srećom, uz pomoć analitike, „njihov glas” se redovno čuje i prati.
7. Kada te devojke sretnu i kad im skromno kažeš čime se baviš, pitaju te za savete, šta im kažeš?
Da pišu, da uvek vole modu i prijave se na praksu na hr@adriamedia.rs. Bitno je ući u kompaniju, a onda biti strpljiv, uporan, pokazati inicijativu. Uz malo sreće, put do Elle-a nije nemoguć. Ja sam najbolji primer za to. Još u dizajnerskoj sam poslala pismo tadašnjoj Elle urednici Marini Kosanović. Bila sam ipak mlada, imala sam 16 godina, bez iskustva pa i nisam očekivala da me pozovu. Nakon diplomiranja opet sam aplicirala, ovoga puta za web praksu. Međutim, ni sama nisam bila zadovoljna kako sam napisala zadate teme, pa je i ovoga puta izostao poziv. Nisam bila spremna. Treći put sam se potrudila maksimalno da odradim test, i pozvali su me.
8. Šta je lepo u Elle-u i što ga mnogi tako vole?
Mislim da je upravo ta „lepota” – vizualna, ali i ona koja se nalazi u sadržaju koji promoviše pozitivan, inspirativan svet glavni razlog zbog kog neki ljudi nikada neće odustati od Elle-a. Jer, iako je on najprodavaniji modni magazin na svetu koji nudi prozor u glamurozan svet mode, lepote, dizajna… Elle je prevashodno magazin koji promoviše RADOST, TALENAT i INTELEKT.
9. Koliko slušaš čitaoce, šta ti glasno kažu, a šta ti šapnu?
Pre, kada su portali tek započinjali svoj život bilo je, čini mi se, daleko lakše „pročitati” čitaoce. Postojalo je manje sajtova, a više kvalitetnog sadržaja. Držao se neki nivo. Tada su čitaoci tačno znali šta žele da pročitaju, a šta ne. Danas je suprotno. Postoji toliko sajtova, a vrlo malo kvalitetnog sadržaja. Protok informacija – i to velikim delom izmišljenih, ogroman je, te je pažnju čitalaca prilično teško privući, a kamoli zadržati. Zato me i ne čudi što su čitaoci često izgubljeni, ponekad i besni, i gube interesovanje brzo. Ellovci su kritični, informisani i kod nekih tema konstantno zainteresovani. Glasno ti kažu da vole da čitaju sve što ima veze sa Olivijom Palermom, trendi Francuskinjama i Ruskinjama, Dženifer Lopez, Džesikom Albom, starim ikonama Holivuda, zatim astro priče vezane za sam proces nastajanja skupocenih kreacija visoke mode i praktične savete u sferi mode. S druge strane, šapuću da bi hteli više sadržaja iz moderne psihologije, filma, enterijera. Međutim, i tu treba biti oprezan jer isto tako glasno kažu na Fejsu da smo im dosadili sa Amal, a onda nam analitika „šapne” da im ona i nije tako dosadila.
10. I sada idu ona blic pitanja, na koja ćeš da mi odgovoriš brzinom svetlosti:
Knjiga za preporuku: Japanski triler „Slobodna”od Nacuo Kirino.
Film: Nemački „Kaminski i ja”. Zabavan, lud, prepun boja. Jedan od najluđih i najboljih filmova koje sam gledala!
Omiljen kreator: Ne vezujem se za kreatora, više za brendove, recimo Banana republic i Burberry. Ako baš mora neki kreator onda Majkl Kors. Volim nosivu, praktičnu modu u zemljanim, zagasitim tonovima.
Model: Sindi Kraford. Niko pre nje, i niko posle nje.
Grad u kojem je lepo živeti: Istanbul i Rijeka. U jednom od ova dva grada doživeću starost.
Omiljeni komad garderobe: Džemper.
Modno pravilo koje ne smemo da prekršimo, nikad, nikad: Držim se toga da u modi ne postoje pravila. Ljubičasta + žuta? Može! Otmeni u braon kombinaciji, od glave do pete? Može! Treba biti dosledan sebi i nositi ono u čemu se ti, samo ti, osećaš dobro. Doduše, imam samo jedno pravilo koje se tiče ljudi u modnoj industriji: nekako smatram da ne možete da budete kreativac, čovek koji radi u modi, a da bežite od boje. Uopšte crnu boju „opraštam” samo gotičarkama, hevi metalcima i Sredi iz Adams porodice. Moda je print, pruge, tufne, boje. Malo sam tužna kada vidim kako toliko pametnih, uspešnih ljudi iz modnog sveta igra na siguricu. Nemam ništa protiv crne boje – dobro se fotka, za sve prilike je, a i prikriva sve – raspoloženje, loš kroj i višak kilograma... Ali ljudi – unesite malo BOJE u svoje kombinacije!
Cipele ili patike? Čizme!
Biseri li dijamantni? Nisam ljubitelj nakita koji izgleda skupoceno i ima veliki sjaj. Od materijala bih uvek pre izabrala srebro ili bakar. Volim diskretne priveske, sat i prstenje koje podseća radom na vizantijski nakit.
Pozorište ili film? Film!
Digitalni ili štampani mediji? Mislim da sam jedina web urednica na planeti koja će uvek da glasa za PAPIR! Da, budućnost je digital, ali navijam da papir pobedi! Biće mesta i za nas digitalce. Uostalom, preko potreban nam je detoks od kompa, mobilnih telefona i društvenih mreža. Jedan RESTART!