Ponekad, šetajući se tim gradom, osećala sam se kao kod kuće. Ne samo po arhitekturi, ljudima, hladnom novembru, nego po energiji koja – kao i u gradu u kojem živim „puca” na sve strane. Ovo je mala priča o jednom velikom gradu. Priča o moje (sada) dve kuće. Ovo je priča o Berlinu.
Taj grad ne spava. Berlin sanja. Gužva je i gužvamo se. Hladno je, i sunce je, i sve mi je. Šire se bulevari, otvara se Nebo nad Berlinom, sudaraju se istoci i zapadi, čuju se jezici, odlaze vozovi. Dolaze vozovi. Liči na Beograd – više od Beograda samog.
Ne smem da zaobiđem turističko-umetničke-istorijsko-zaljubljive tačke ovog grada. Na prvom mestu istakla bih muzeje. Ono što nam svima treba. Ta hrana, ti kulturni kolači za poneti sa sobom. Po mom mišljenju, Berlin je grad muzeja i umetnosti. Na prvom mestu.
Dakle, bez redosleda: šetamo se, putujemo vozom, autobusom, od jednog do drugog muzeja, galerije, arhiva:
Ostrvo muzeja - čine ga Stari muzej, Novi muzej, Nacionalna galerija, Muzej Bode i čuveni Pergamonski muzej. Verujte mi, ovo će biti najneobičnije ostrvo na kom ste bili. A preporuka bi bila Pergamonski muzej i Novi muzej.
Bauhaus-Archiv – neverovatno, ali ovaj arhiv me vratio u period studiranja i neke posebne miline. Sećanje na Gropijusa, Kandinskog, uz puno neobičnih umetničkih predmeta (čajnik od metala, stolice, lampe... ) koji imaju svoju primenu, spoj industrije i umetnosti.
Jevrejski muzej – muzej sa potresnom postavkom i najinteresantnijom arhitekturom i zvukovima.
Brohan Muzej – kratko – art deko, art nuvo i funkcionalizam. Nameštaj, pokućstvo, tepisi, plakati...
Berggruen Muzej – Kle i Matis. Utisak broj jedan i dva, ako naravno volite radove ovih umetnika.
Berlinsche Galerija – likovne umetnosti, instalacije i oduzimanje daha prostorom i postavkama koje dosta govore o razvoju nemačke moderne likovne umetnosti.
Iako je ovo samo mali deo muzejske ponude koje smo videle, ako vas put nanesa ka Berlinu – ne odustajte! Uvek u muzeje, nema greške. Na našim mapama nismo, naravno, zaobišle Ulicu pod lipama, Ulicu Fridrihštrase, Berlinski zid, katedralu, Brandenburšku kapiju, Alexanderplatz, DDR momente... Pogledale smo i Berlin sa visine – sa TV tornja. Zanimljivo je da je TV toranj, htele mi to ili ne, svaki dan bio nekako sa nama: ili smo prolazile, čekale prijatelje ili smo ga videle i ocenjivale sa daljine...
Berlin nije ulickan grad. Nema tu neke uglađenosti, veštačkog izvoljevanja stanja. Prepuni kontejneri, gužve. Čuje se elektornska muzika, podjednako kao jazz. Nekako taman svega! Foto. Ivana, Marija