Kostimografija podrazumeva crtanje, kreiranje kostima za potrebe scenske umetnosti, a kostimograf je the men tj. the woman ‒ odličan poznavalac stilova i načina oblačenja u raznim vremenskim razdobljima. On(a) crta kostime za pozorište ili film i nadgleda njihovu izradu.
Kratka Wikipedia definicija, koja bi bila i dosadna kao i kišni dan, ako bih ovde stala. Ali idem dalje. Razmišljam, čitam, istražujem. Dobar kostim može da učini da film deluje prijatno. Ali odličan kostim učiniće da film ili predstava postanu kultni i nezaboravni. Ovo je priča o njima ‒ o neverovatnim kostimografima, koji su stvorili umetnička dela i koji potiču sa našeg područija.

1. Kostimograf Jelisaveta Gobecki, film „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PT” (1967)

Ovaj fim uzburkao je tadašnju javnost zbog scena sa golišavom glumicom Evom Ras, koja tumači lik telefonistkinje Izabele. Glavnu mušku ulogu odigrao je Slobodan Aligrudić, koji glumi sanitarnog inspektora Ahmeda. Kostimi idu u korak s vremenom, kraj 60-ih. Klasično muško odelo, uske suknje na visoko, struk sa užom bluzom, uske mini haljine. Danas mi kostimi deluju kao modni klasik, koji su zapravo predstavljali i celo društvo, smešteno u gradski pejzaž tadašnjeg Beograda.

2. Kostimograf Ljiljana Dragović, film „Derviš i smrt” (1974)

Slikar i kostimograf osobenog, izvornog stilskog izraza je Ljiljana Dragović, jedna od naših najangažovanijih umetnica na ovom polju. Radila je oko 200 predstava i filmove kao što su: „Kosovski boj”, „Poseban tretman”... Film „Derviš i smrt” je, kao što verovatno znate, adaptacija kompleksnog književnog dela Meše Selimovića. Pored poučne priče, kostimu su priča za sebe! Pre svega zbog toga što možete da vidite kostime iz vremena Otomanskog carstva na teritoriji Bosne, zbog toga što folklorno i narodno u detaljima nije izostavljeno, ali i zbog verskih, vojnih, ali i građanskih kostimografskih momenata.

3. Kostimograf Nebojša Lipanović, film „Podzemlje” (1995)

Aha, evo nas! Ovaj film me po mnogo čemu još uvek baca na razmišljanje ‒ ali neću sad pričati filmsku priču! AAA, ne! Moj storiteling ovog filma su kostimi dva lika koje tumače dve Mirjane ‒ Karanović i Joković! Dakle, kostimi jedne utučene, zatočene žene i jedne razmažene umetnice! Te cvetne haljine s velikim kragnama (neke od nas su ovako slali u školu), kostimi sa šeširićima, skromni kaput s maramom oko vrata, šeširići, jednostavno, pa prekomplikovano, pa menjanje mode kroz decenije. Filmski kostimi u pravom smislu te reči.

4. Kostimograf Suna Kažić, film „Neposlušni” (2014)

Ako niste odgledali ovaj film, ne znam šta da vam kažem! Pa, može ovako ‒ vraća u detinjstvo, raduje, plače mi se, lepo je, ne razumem, vau kakvi pejzaži, njih dvoje su prelepi, preslatki, odlično glume, Minja Subota... Jedan preokret mi je kod ovog filma ostao upečatljiv ‒ sve filmove koje sam gledala, kostimi imaju nešto da tako kažem filmsko, pomalo i akademsko, ponekad i vrlo zatvoreno, kruto, hermetički. Okej, to je škola, znanje, umeće. Ovde je to skroz drugačije. Izlazak iz okvira, izlazak iz naučenog i stvaranje novog. Suna je predstavila jedan kostimografski lepršav svet, pun letnjih haljina, tufni, muških bermuda i majica, plavih haljina i još haljina... Omaž posebno ženskom liku, ne samo na filmu, već i izvan njega.
Nastaviće se...