Došla je i iznenadila nas.Poremetila planove.
I napravila nove.
Kiša.
Zato svila i guma.
I crveni kišobran.
Read More
Došla je i iznenadila nas.Poremetila planove.
I napravila nove.
Kiša.
Zato svila i guma.
I crveni kišobran.
Read More
Kostimografija podrazumeva crtanje, kreiranje kostima za potrebe scenske umetnosti, a kostimograf je the men tj. the woman ‒ odličan poznavalac stilova i načina oblačenja u raznim vremenskim razdobljima. On(a) crta kostime za pozorište ili film i nadgleda njihovu izradu.
Kratka Wikipedia definicija, koja bi bila i dosadna kao i kišni dan, ako bih ovde stala. Ali idem dalje. Razmišljam, čitam, istražujem. Dobar kostim može da učini da film deluje prijatno. Ali odličan kostim učiniće da film ili predstava postanu kultni i nezaboravni. Ovo je priča o njima ‒ o neverovatnim kostimografima, koji su stvorili umetnička dela i koji potiču sa našeg područija.
pročitajte više
Kratka Wikipedia definicija, koja bi bila i dosadna kao i kišni dan, ako bih ovde stala. Ali idem dalje. Razmišljam, čitam, istražujem. Dobar kostim može da učini da film deluje prijatno. Ali odličan kostim učiniće da film ili predstava postanu kultni i nezaboravni. Ovo je priča o njima ‒ o neverovatnim kostimografima, koji su stvorili umetnička dela i koji potiču sa našeg područija.
1. Kostimograf Jelisaveta Gobecki, film „Ljubavni slučaj ili tragedija službenice PT” (1967)
Ovaj fim uzburkao je tadašnju javnost zbog scena sa golišavom glumicom Evom Ras, koja tumači lik telefonistkinje Izabele. Glavnu mušku ulogu odigrao je Slobodan Aligrudić, koji glumi sanitarnog inspektora Ahmeda. Kostimi idu u korak s vremenom, kraj 60-ih. Klasično muško odelo, uske suknje na visoko, struk sa užom bluzom, uske mini haljine. Danas mi kostimi deluju kao modni klasik, koji su zapravo predstavljali i celo društvo, smešteno u gradski pejzaž tadašnjeg Beograda.
2. Kostimograf Ljiljana Dragović, film „Derviš i smrt” (1974)
Slikar i kostimograf osobenog, izvornog stilskog izraza je Ljiljana Dragović, jedna od naših najangažovanijih umetnica na ovom polju. Radila je oko 200 predstava i filmove kao što su: „Kosovski boj”, „Poseban tretman”... Film „Derviš i smrt” je, kao što verovatno znate, adaptacija kompleksnog književnog dela Meše Selimovića. Pored poučne priče, kostimu su priča za sebe! Pre svega zbog toga što možete da vidite kostime iz vremena Otomanskog carstva na teritoriji Bosne, zbog toga što folklorno i narodno u detaljima nije izostavljeno, ali i zbog verskih, vojnih, ali i građanskih kostimografskih momenata.
3. Kostimograf Nebojša Lipanović, film „Podzemlje” (1995)
Aha, evo nas! Ovaj film me po mnogo čemu još uvek baca na razmišljanje ‒ ali neću sad pričati filmsku priču! AAA, ne! Moj storiteling ovog filma su kostimi dva lika koje tumače dve Mirjane ‒ Karanović i Joković! Dakle, kostimi jedne utučene, zatočene žene i jedne razmažene umetnice! Te cvetne haljine s velikim kragnama (neke od nas su ovako slali u školu), kostimi sa šeširićima, skromni kaput s maramom oko vrata, šeširići, jednostavno, pa prekomplikovano, pa menjanje mode kroz decenije. Filmski kostimi u pravom smislu te reči.
4. Kostimograf Suna Kažić, film „Neposlušni” (2014)
Ako niste odgledali ovaj film, ne znam šta da vam kažem! Pa, može ovako ‒ vraća u detinjstvo, raduje, plače mi se, lepo je, ne razumem, vau kakvi pejzaži, njih dvoje su prelepi, preslatki, odlično glume, Minja Subota... Jedan preokret mi je kod ovog filma ostao upečatljiv ‒ sve filmove koje sam gledala, kostimi imaju nešto da tako kažem filmsko, pomalo i akademsko, ponekad i vrlo zatvoreno, kruto, hermetički. Okej, to je škola, znanje, umeće. Ovde je to skroz drugačije. Izlazak iz okvira, izlazak iz naučenog i stvaranje novog. Suna je predstavila jedan kostimografski lepršav svet, pun letnjih haljina, tufni, muških bermuda i majica, plavih haljina i još haljina... Omaž posebno ženskom liku, ne samo na filmu, već i izvan njega.
Nastaviće se...
Znam, znam, još nije ni stigao, a ja već pišem o njemu. Septembar je, ne počinje sezona kiša, ali počinje jedan novi, jesenji Beograd.
Uskoro dolazi, on gospodin Jesen, ogrnut u boje, natovaren gužvama po prevozu, pa onda mu malo temperatura kao i spada... i ko zna šta će još da snađe jesen u Beogradu ili Beograd u jesen!?
Nekako bih, tako mi Beograda i ove jeseni, složila kockice u mojoj glavi, ali mi se ne da. Zato sam (smo) slagali ove kockice jesenjeg Beograda u vidu fotografija. Lepo je i on je lep, taj stari šmeker – taj Beograd.
I eto nas svugde po malo, eto nam Beograda u boji.
Read More
pročitajte više
Uskoro dolazi, on gospodin Jesen, ogrnut u boje, natovaren gužvama po prevozu, pa onda mu malo temperatura kao i spada... i ko zna šta će još da snađe jesen u Beogradu ili Beograd u jesen!?
Nekako bih, tako mi Beograda i ove jeseni, složila kockice u mojoj glavi, ali mi se ne da. Zato sam (smo) slagali ove kockice jesenjeg Beograda u vidu fotografija. Lepo je i on je lep, taj stari šmeker – taj Beograd.
I eto nas svugde po malo, eto nam Beograda u boji.
Read More
Jedna od najinteresantnijih ličnosti umetničke Evrope između dva rata sigurno je srpska slikarka iz Požarevca – Milena Pavlović Barili (5. novembar 1909 – 6. mart 1945). Slikarka, pesnikinja nadrealizma, dama koja je obeležila i čuveni Vogue, ostaće upamćena po svom talentu, radu, ali i po prepoznatljivim predstavama jednog magičnog, bajkovitog sveta.
Njen profesionalni život obeležile su 4 faze:
Prva faza – obrazovanje i školovanje, koje je u njenim ranim radovima dosta povezano sa dekorativnošću secesije.
Draga faza – obeležila je 30-te godine 20. veka i poznata je kao linearni period. Milena razvija jedan sistem pun simbola, koje će i kasnije da koristi.
Treća faza (možda moja i omiljena, ako me pitate) – već je prepoznatljiva ikonografija, jaki uticaji umetnika Đorđa de Kirika, na kompozicijama su često antički arhitektonski elementi, moderni likovi „ogrnuti” u renesanse odore. Sve deluje kao u snu, sve deluje kao stvaranje jednog novog slikarkinog sveta.
Četvrta faza – američka i u njenim delima naglašena je nostalgičnost za domovinom. Međutim, upravo u Njujorku, naša slikarka daje doprinos modnom kulturnom životu, sarađujući s modnim časopisima kao što su: Vogue, Harper's Bazaar, Glamour.
Njen osećaj za liniju, tananost žene, koje je prikazivala na platnu, istančan osećaj za detalje, gracioznost uticali su da dobije angažman u navedenim modnim časopisima. Ilistracije za Vogue radila je uljem na platnu, a bavila se i dizajnom i kostimima za pozorišta.
Milena Pavlović Barili stvarala je jedan fantastičan svet blizak nadrealizmu i metafizičkoj umetnosti Đorđa de Kirika. Ostavila nam je mnogo toga, uticala je na mnoge od nas, a ako vas put nanese i dođete u Požarevac, obavezno svratite u Galeriju „Milena Pavlović Barili”, koja je smeštena u njenoj rodnoj kući.
Read More
pročitajte više
Njen profesionalni život obeležile su 4 faze:
Prva faza – obrazovanje i školovanje, koje je u njenim ranim radovima dosta povezano sa dekorativnošću secesije.
Draga faza – obeležila je 30-te godine 20. veka i poznata je kao linearni period. Milena razvija jedan sistem pun simbola, koje će i kasnije da koristi.
Treća faza (možda moja i omiljena, ako me pitate) – već je prepoznatljiva ikonografija, jaki uticaji umetnika Đorđa de Kirika, na kompozicijama su često antički arhitektonski elementi, moderni likovi „ogrnuti” u renesanse odore. Sve deluje kao u snu, sve deluje kao stvaranje jednog novog slikarkinog sveta.
Četvrta faza – američka i u njenim delima naglašena je nostalgičnost za domovinom. Međutim, upravo u Njujorku, naša slikarka daje doprinos modnom kulturnom životu, sarađujući s modnim časopisima kao što su: Vogue, Harper's Bazaar, Glamour.
Njen osećaj za liniju, tananost žene, koje je prikazivala na platnu, istančan osećaj za detalje, gracioznost uticali su da dobije angažman u navedenim modnim časopisima. Ilistracije za Vogue radila je uljem na platnu, a bavila se i dizajnom i kostimima za pozorišta.
Milena Pavlović Barili stvarala je jedan fantastičan svet blizak nadrealizmu i metafizičkoj umetnosti Đorđa de Kirika. Ostavila nam je mnogo toga, uticala je na mnoge od nas, a ako vas put nanese i dođete u Požarevac, obavezno svratite u Galeriju „Milena Pavlović Barili”, koja je smeštena u njenoj rodnoj kući.
Read More
