Ženska tašna simbol je ženske slobode, simbol nečega što je nama ženama – na dohvat ruke, mada se nastanak torbe vezuje za muški pol i praistoriju. Prvu torbu koristio je muškarac kada je nosio oružje potrebno za lov. Kasnije, muškarci su nosili torbice za sitan novac, a u srednjem veku, s pojavom džepova na muškim odelima, muške torbe su otišle u viševekovni zaborav. Danas se stvari menjaju...
Smatra se da je najstarija ručno izrađena ženska torba iz XIV veka i da je nastala u severnom Iraku.
Prolazeći kroz razne transformacije i menjanja kroz vekove, u tašnama su žene nosile i nose svoj lični svet. Danas to je šminka, telefon, novačanik, dokumenti, ogledalce, knjige... Pronalazila sam i podatke da spoljašnost i unutrašnjost torbe mnoge govore o nama samima – isto kao i garderoba koju nosimo, kao i naše znanje, kultura... I delimično se slažem.
Zapravo, torba koja me navela da razmišljam o svemu ovome je torba koju je uradila kreatorka Viktorija Džimrevska. Viktorijin rad prepoznatiljiv je po jednom printu s njenim likom. Takva je i ova torba – jednostavna, u kvadratnoj formi i puna sadržaja: unutrašnjeg i spoljašnjeg. Meni je i više od torbe – pop art pokretno delo. Tako bih je nazvala. To je ono što tražim od kreatora i zbog čega je rado nosim u svim prilikama. Ovom prilikom, izabrala sam da je kombinujem sa magnolijama!