Činjenica je da interesovanje za modu raste iz dana u dana – listamo modne časopise, verno pratimo inostrane i domaće blogove, gledamo modne emisije, diskutujemo šta je neko obukao i kako je to uklopio. Ok, imamo pravo. Ali, takođe imamo i veliko pravo da se pozabavimo pravom i stručnom literaturom koja će pokušati da definiše i analizira pojam mode sa istorijskog, antropološkog, sociološkog ili nekog drugog aspekta. Predlažem tri knjige koje sigurno doprinose boljem razumevanju mode i zato strike a pose!
1. Marina Kocareva Ranisavljev „Moda i odevanje, psihosociološki aspekti odevanja”
Knjigu „Moda i odevanje, psihosociološki aspekti odevanja” čini 7 poglavlja, u kojima profesorka Marina modu i oblačenje analizira kroz aspekte istorije, antropologije, sociologije i psihologije. Autorka daje jednu temeljnu sliku o modu i oblačenju, gde je tekst propraćen reprodukcijama. Mislim da je autorka i sama rekla nešto što će nam svima biti od pomoći, a to je da na ovaj način lakše možemo sagledamo druge i možda postanemo svesni kako drugi nas vide.  
2. Danijela Velimirović  „Aleksandar Joksimović: Moda i identitet”
Autorka u ovoj monografiji analizira jednog od najvećih kreatora socijalističkog vremena u Jugooslaviji - Aleksandra Joksimovića, njegovo stvaralaštvo od 1964. do 1987. godine, kada je napustio „Centroteksti”. Takođe, temeljno se bavila i statusom koji je moda imala u socijalističkoj Jugoslaviji.
3.  H.W. Janson „Istorija umetnosti”
Na pregledan i informativan način Jansonova „Istorija umetnosti” uvodi nas u široko područije umetnosti od praistorije do postmoderne. Ova knjiga koristi se kao osnovni udžbenik za opštu istoriju umetnosti na različitim fakultetima i to s punim pravom – uvodi nas u svet umetnosti, umetnika, arhitekture, skulpture,  maštanja, mitologije, religije, sociologije, društva...
   Read More

Utorak je, vreme - onako je, knjiga je i vreme je za male begove iz dokoličarenja u neke tuđe maštovite svetove. Tokom čestih priprema za postove, pored biblioteka, tona knjiga i literature, filmova, spotova, osvratnja na kvalitetne radove drugih, zavirujem takođe i na zanimljive blogove, sajtove, instragram i fejsbuk profile. 
Ovde opet ne želim da govorim o trivijalnim i banalnim radovima, poput onih: vidi šta sam to ja obukla, ili još jedno super fensi piće iz super fensi tegle na slamku u super fensi kafiću, a, ne, aaaa jok! Između ostalog i incijalna ideja bloga "Lete laste" ne daje prostor za tako nešto.  Danas ću da govorim o autorkama, koje inspirišu i utiču na ljude svojim radom na pravi način. 
Valentina Obradović
Iako je bilo reči o Valentininom radu, moram priznati da me natpisi na majicama koje radi iznova i iznova oduševljavaju. Citirajući stihove velikih autora, pesnika, pevača, umetnika, Valentina nas uvodi u svet odevne mašte, različitosti i samosvojnosti! Pa kad budemo nosili majice sa natpisima i ilustracijma kao što su: „Nisam Josipa Lisac, ali danas sam luda!” , „Iza razuma leži moja sjena. Ti si kao i ja posve izgubljena...”, „Ona je čudna k'o Mesec i ume strašno da mašta: sanja priliku pravu da upozna Kurosavu!" ili „Srce joj je snažno lupalo u grudima i ona upita: Ko je?..” - onda će nekako, srce ispod tih majica zaljubljenije da lupa. 
Marija Tošković
Umetnica i grafičarka Marija Tošković radi i živi u Beogradu. Njene radove – grafike i slike videla sam i kod nas i u inostranstvu. Snaga njenih dela leži, naravno, u prepoznatljivom likovnom identitetu, ali i u potrazi za odgovorima: ko smo, šta smo, kuda idemo? A Marijina, lična snaga ogleda se u istrajnosti i veri u ono što ona jeste – umetnica.
Ana Arp
Autorka super online magazina A .A. A. je Ana Arp, pisac i putnik. Anu još uvek nisam lično upoznala, ali kroz njen rad, interesovanja, pisanje i angažovanost jesam. Susret sa internet magazinom A. A. A., koji se bavi umetnošću sa kritičkog, teorijskog, istorijskog gledišta otvorio mi je više sfera, naterao da razmišljam, objasnio mnoge stvari koje nisam baš razumela, posebno u književnosti.   Citiraću nešto što je ona napisala predstavljajući se:
 "Moje omiljeno slovo oduvek je bilo A. Suprotno Rembou koji smаtrа dа je „A crno“, jа smаtrаm dа je A belo. A je početаk, A je mogućnost, A je beo pаpir, A je prаzno plаtno (...)
Slobodа je аlef, аlfа i A: početаk individuаlnosti neophodne za stvаrаnje. Putovаnje je početаk slobode. Stvаrаnje je imperаtiv." (...)
"Obrazovаnje je horizont, izmičućа strunа kojoj se teži." Ovaj blog je sigurno putovanje u suštinu umetnosti, u suštinu života, a i nas samih.
Marija Jelić  @missmariemasha (Instagram)
Sa Marijom se, takođe, nisam upoznala lično, ali pratim njen Instagram profil missmariemasha, za koji nemam reči! Prvo, ako želite da vidite kroz fotografije izložbi koje se dešavaju u Beogradu, pa i dalje, onda ste na pravom mestu.  Uvek aktuelna, na licu mesta, Marija daje delić atmosfere kroz Instragram fotografiju iz Muzeja istorije Jugoslavije, iz Miloševog konaka sa Festa ili iz nekog muzeja u inostranstvu. Kultura dobija pravi smisao – širi se.     Read More

Danas ćemo malo da putujemo u prošlost... Vratićemo se u period srednjeg veka i period socialističkog vremena u Jugoslaviji. Hm, nepomirljive vremenske odrednice! Prošlost, ipak, ne stoji tu samo radi sebe, već nas puno opominje (neke kao neme i obmanjuje), uči, raduje, rastužuje nas i inspiriše.
Pre svega, pisaću o najmlađoj srpskoj kraljici Simonidi i njenoj tužnoj sudbini. Verovatno znate da je Simonida (1294–1345) imala samo pet godina kada je njen otac – vizantijski car Andronik Paleolog, poslao na srpski dvor. Mala princeza bila je zalog mira i nevesta Stefana Uroša Drugog Milutina, koji je tada imao gotovo pedeset i nekoliko brakova iza sebe.
O njenom životu ne zna se baš mnogo. Tokom mog studiranja i izučavanja srpske srednjevekovne umetnosti nešto mi, očigledno, kao i mnogima, nije dalo mira, a bilo je u vezi sa Simondiom. Interesovao me je njen život, njeno poreklo, udaja za toliko starijeg čoveka i na kraju krajeva njeno zamonašenje.... Istorija, lična.
Ono što mi je sigurno ostalo zauvek u sećenju je čuvena freska u manastiru Gračanica koji se smatra jednom od najvrednijih fresaka srpskog srednjovekovnog slikarstva. Na njoj portret najmlađe srpske kraljice Simonide – kombinacija zlatne i plave boje, nepogrešivo. I jedna stvar koja je takođe jako zanimljiva – freska je delimično upropašćena, pa tako na slici Simonida nema oči... Jaka simbolika.
Simonida nije ostavila ravnodušnim ni Milana Rakića koji joj posvećuje pesmu, niti Milutina Bojića koji je napisao dramu „Kraljeva jesen”, ali ni Aleksandra Joksimovića, koji je u martu 1967. godine prikazao svoju Simonidu − kolekciju od 30-ak večernjih i koktel haljina oficijalne mode socialističke Jugoslavije. Modeli od svile i vunenog štofa bili su inspirisani krojevima srednjevekovne odeće i kamenim frizovima Gračanice. Reljefni vez, A linija, mini haljine, večernje haljine, spajanje tradicije i novih trendova u zvaničnoj modi sociajlističke Jugoslavije. Predstava venčanice Simonide sa šlepom i sa biserima asocira na odeću monahinja, a to − složićete se nije slučajno.
   Read More