Dragi Januare, oprosti mi ne volim te. Sve je počelo još davnih dana, kad znam da sve počinje, ali tako što moram da skinem lampice, raskitim jelku i slavim. Sve i svašta. Novu godinu, Božić, Svete slave – prvi, drugi, treći, peti deo. Niko te ne pita, samo idi, jedi, pij, veseli se druži se, smrzavaj se. Jao, da, hladnoća... sad je u Beogradu minus 12 (-12). Pobogu, Januare, spusti malo! Sve isplanirano. Dosadno. I natovareno – jaknama, kaputima, čizmama i kapama. Da mi glavu čuva. Umotana dekama, izlazim napolje, vide mi se samo oči. Zbogом elegancijo!
Dragi Januare, oprosti mi, ali ja te i obožavam. Ulazim sa tobom u Novu godinu, uvek bez velikih očekivanja. Ne trebaju nama (mislim na mog Janura i mene), one gluposti od super fensi notesa, čajića u divnim šoljicama i izveštačenim žanr scenama, samo za fotkanje spremne! Malo nešto da naučim npr. slepo kucanje. I dosta je. Imam prečih stvari – moju divnu porodicu, pa moje prijatelje, čekanja i smrzavanja po stanicama. Lude provode u Sava maloj. Nalivanje kuvanim vinom. Još jednu turu molim! Stvaranje uspomena, iz snega nastalih, sećanja koja zaboravim, ali uvek ima neko da me na njih podseti... Sledeći januar.